 |
| Јован Хаџи-Васиљевић |
Јован Хаџи-Васиљевић је написао велики број радова из историје, географије и етнологије. Вредност његових радова је у томе што су засновани на теренским истраживањима, а посебно на просторима Старе Србије и Македоније (Јужне Србије). Био је уредник часописа "Браство", билтена Друштва Светог Саве.
Најважнији радови Јована Хаџи-Васиљевића су: Прилеп и његова околина , Београд, 1902; Јужна Стара Србија , историјска, етнографска и политичка истраживања I–II, Београд, 1909, 1913; Бугарска зверства у Врању и околини 1915-1918 , Нови Сад, 1922; Четничка акција у Старој Србији и Маћедонији , Београд, 1928; Скопље и његова околина , Београд, 1930; Аутобиографија, Врање, б. г.
Библиографија и литература у: Енциклопедија србске историографије, Београд 1997, стр. 702-703 и Аутобиографија, Врање, б. г.
Архива Јована Хаџи-Васиљевића представља незаобилазан извор за изучавање историје Срба у Османској царевини од друге половине XИX века до балканских ратова.
Извесни подаци су коришћени у већ поменутим радовима Хаџи-Васиљевића и других аутора, али посебну драгоценост представљају писма и документи на турском језику писани арапским писмом, који још увек нису преведени.
Архива Јована Хаџи-Васиљевића је разврстана на следећи начин:
1. Преписка Гаврила Витковића ; 2. Преписка Јована Хаџи-Васиљевића ; 3. Преписка Милојка В. Веселиновића ; 4. Преписка Пајсија, митрополита скопског ; 5. Рашко-призренске просветне прилике ; 6. Битољске просветне прилике ; 7. Цариградске просветне прилике ; 8. Мање преписке и архиве (Друштва Светог Саве, Јована Станојковића – Довезенског, Јосифа Рајачића, Саве Јакића); 9. Грађа (биографско-историјска, народне умотворине, о селима и градовима у Македонији); 10. Разна писма и документи ; 11. Ратна архива Милоша С. Милојевића ; 12. Додатак .
1. Преписка Гаврила Витковића
Састоји се из 51-ог писма самоуког историчара Гаврила Витковића (1830-1902), значајног по томе што је у Будимпештанском архиву прикупљао документа о Србима.
Преписка је вођена са Мађарском академијом наука, и са мађарским и аустријским научницима, између 1870. и 1889. године. Поменућемо Евгенија Сентклараја (Jenö Szentkláray), мађарског историчара србског порекла, који се бавио историјом Срба у јужној Угарској и Лајоша Талоција (Lajos Thallóczy), стручњака за средњовековну и нововековну историју јужнословенских народа и Албанаца, који је био и цивилни саветник аустроугарске Војне управе у окупираној Србији током Првог светског рата.
Преписка је вођена са Мађарском академијом наука, и са мађарским и аустријским научницима, између 1870. и 1889. године. Поменућемо Евгенија Сентклараја (Jenö Szentkláray), мађарског историчара србског порекла, који се бавио историјом Срба у јужној Угарској и Лајоша Талоција (Lajos Thallóczy), стручњака за средњовековну и нововековну историју јужнословенских народа и Албанаца, који је био и цивилни саветник аустроугарске Војне управе у окупираној Србији током Првог светског рата.
2. Преписка Јована Хаџи-Васиљевића
Садржи 695 писама и докумената, која се односе на 199 особа и
институција, између 1887. и 1940. године. Значајна је преписка са
личностима које су обележиле србски покрет у Турској (Старој Србији и
Македонији, односно Јужној Србији), као што су Петар Костић-Чича,
управник Призренске богословије и председник странке отоманских Срба
(изабран на скупштини у Скопљу 1909.), Сава Јакић, директор гимназије у
Битољу, Илија Вучетић, директор гимназије у Скопљу, Светислав Симић,
србски конзул у Приштини, посланик у Софији и оснивач и први власник
Србског књижевног гласника, Павле Денић, србски конзул у Скопљу,
четничке војводе Јован Станојковић-Довезенски и Ђорђе Ристић-Скопљанче и
др. Такође се дописивао и са историчарима Јованом Радонићем, Станојем
Станојевићем (колеге са студија у Бечу), Радославом Грујићем,
Константином Јиречеком, Алексом Ивићем, Гргуром Јакшићем, са филозофом
Браниславом Петронијевићем, Фирмилијаном, администратором Врањске
епархије (1876-1878) и митрополитом скопским (1902-1903), и др.
3. Преписка Милојка В. Веселиновића
Милојко В. Веселиновић (1850-1913), учитељ. Учествовао у србско-турским ратовима 1876-1878. Службеник Министарства војног и иностраних послова, те конзул у свим србским конзулатима у европској Турској. Један од најутицајнијих чланова Друштва Свети Сава. Бавио се проучавањем историје, географије и фолклора Срба у Старој Србији и Македонији.
Садржи 964 писама и докумената која се односе на 188 особа и институцуја, између 1876. и 1905. године. Веселиновићева преписка се у многоме поклапа са предходном групом. Поменућемо Милоша Милојевића, вођу добровољаца у србско-турским ратовима 1876-1878, митрополита Србије Михаила (1859-1881; 1889-1898), Слободана Јовановића, војводе Мицка Крстића и Ристу Поповића, Бранислава Нушића, и др.
4. Преписка Пајсија, митрополита скопског
Митрополит Пајсије (1806-1892), скопски митрополит постао 1868. и иако Грк, био је на страни Срба у њиховој борби против утицаја бугарских егзархиста.
Преписка садржи 102 писма између 1860. и 1892. године, и то већином са свештеним лицима са подручја Скопске митрoполије.
5. Рашко-призренске просветне прилике
Садржи 53 писма, извештаја и других докумената о просветним и политичким приликама на подручју Рашко-призренске епархије, између 1875. и 1911. године.
Издвојићемо писма архимандрита Илариона Весића, ректора призенске богословије и учитеља Цветка Стаматовића. За изучавање школства и просвете у Срба тог доба изузетно су значајни подаци које налазимо у извештајима Тодора Станковића, конзула у Скопљу и каснијег министра пољопривреде (1927), Фирмилијана, Митрополита скопског (1902-1903), Милојка Веселиновића и Петра Манојловића.
6. Битољске просветне прилике
Садржи 187 писама и докумената између 1888. и 1910. године, на србском, француском и турском језику (арапско писмо).
Аутори
већине списа на србском језику су Димитрије Боди и Милојко Веселиновић,
србски конзул, односно вицеконзул у Битољу, тако да скоро у континуету
можемо пратити рад србског конзулата у Битољу. Писма на турском језику
(укупно 32) су регистрована, али смо због непознавања језика и писма,
остали ускраћени за податке о учесницима преписке.
7. Цариградске просветне прилике
Садржи 78 докумената писаних у Цариграду, између 1869. и 1894. године на србском, француском и турском језику. Ту се налазе и документи о оснивању (писао Филип Христић) и о корисницима србске читаонице у Цариграду, извештаји посланика и каснијег председника владе Саве Грујића, као и извештаји о српској гимназији у Цариграду од стране директора Фердинанда Гратијеа (на француском).
8. Мање преписке и архиве
Ова група је подељена у пет подгрупа:
а) Друштво Светог Саве – садржи 12 писама између 1889. и 1934. године, и сва су она у вези са делатношћу овог Друштва.
б) Јован Станојковић-Довезенски – 12 писама и 2 телеграма између 1903. и 1907. године. Изузетно занимљива преписка чувеног војводе о разним темама, као што су формирање национале организације Срба, разматрања даљег рада четничких одреда, па све до молби упућених високим свештеним лицима и њихових одговора у вези развода са женом.
в) Јосиф Рајачић – 10 писама на немачком, латинском и србском језику, између 1818. и 1842. године. Иако је ова подгрупа названа по патријарху Рајачићу, ради се о веома различитим писмима, почев од официра у Петроварадинској регименти, писма митрополита Статимировића аустријском цару Фердинанду, па до преписке патријарха Рајачића.
г) преписка Михаила Хаџи-Поповића, србског трговца из Битоља која се састоји од 15 писама између 1897. и 1899. године.
д) преписка Саве Јакића директора србске гимназије у Битољу (7 писама између 1898. и 1899. године).
9. Грађа
Грађа различите вредности, сврстана у три подгрупе: биографско-историјска грађа, народне умотворине и грађа о селима и градовима у Македонији.
10. Разна писма и документи
Прва подгупа – писма, састоји се од 83 писама између 1831. и 1910. године, од којих је 20 писано на турском језику. Адресанти су у великом броју случајева исти као и у преве две гупе ове архиве.
Разна документа чине другу подгупу и састоје се од разних рачуна, признаница, «облигација», печата и слично, и броји укупно 68 докумената.
11. Ратна архива Милоша С. Милојевића
Милош Милојевић (1840-1897), правник и историчар, члан Србског ученог друштва и почасни члан СКА, као и главног одбора Друштва Свети Сава. Све своје потенцијале је ставио у службу националне пропаганде у Старој Србији и Македонији. Архива се састоји од 331-ог писма и других докумената између 1876. и 1889. године и скоро сва се односе на србско-турске ратове 1876-1878. године.
12. Додатак
Садржи 343 писама и других докумената из преписке Јована Хаџи-Васиљевића, Милојка Веселиновића и др.
