Грб Лазаревића

Реконструкција грба Лазаревића

У нашој науци уврежило се мишљење да је грб кнеза Лазара био шлем са бивољим роговима. На познатом рељефу из 1380. г. у Хиландару, на јужном зиду припрате кнеза Лазара, заиста се јавља овај хералдички символ. Кацига са роговима појављује се и на Лазаревом дугмету од позлаћеног сребра и емаља, које се чува у Музеју Србске православне цркве у Београду, као и на Лазаревом новцу. Печати деспота Стефана Лазаревића показују да је кацига са бивољим роговима била у употреби као наследни хералдички символ, што се може видети и на његовом новцу. Кацигу са роговима употребљавали су и Бранковићи, као један од хералдичких символа, па је могуће да су је преузели од Лазаревића. Овај символ јавља се и на прстењу из XV века. Већ је било говора о томе да сама кацига и представа на челенци (у овом случају рогови) није комплетан грб, али да је у средњовековној Србији ова композиција била омиљена и да се појављивала често без штита. Као Немањићи, и Мрњавчевићи и Лазаревићи очигледно су сматрали да су шлем и челенка најважнији делови грба и да могу да се приказују засебно, што је са становишта западноевропске хералдике погрешно.

Постоје, међутим, подаци који указују на то да су осим шлема са роговима Лазаревићи били усвојили и двоглавог орла као свој грб. Већ у Хиландару, на северном зиду припрате кнеза Лазара, приказан је у рељефу двоглави орао, као пандан шлему на јужном зиду. На одећи кнеза Лазара, кнегиње Милице и деспота Стефана, на фрескама у Раваници, Љубостињи и Манасији, такође се јавља двоглави орао. Двоглави орао, као прави хералдички знак, раширио се и између бивољих рогова на печату деспота Стефана, са Милешевске даровнице. На том печату приказан је један комплетан грб по свим правилима хералдике: шлем анфас са двоглавим орлом између рогова у челенци, плашт који се претвара у љиљанову врежу са обе стране шлема и штит са хералдичким представама. Штит је, међутим, окренут наопако а на њему се јавља коса пруга са два љиљана. Готово идентичан печат имао је и деспот Ђурађ Бранковић. Разлика је једино у томе што се, уместо двоглавог орла, код деспота Ђурђа појављује породични лав Бранковића. Могло би се претпоставити да је обрнути штит са косом пругом и љиљанима у вези са вазалним односом оба деспота прама мађарском краљу Жигмунду Луксембуршком, као што је то вероватно случај и са љиљанима на грбу Котроманића. Ово би могло значити да је код Лазаревића двоглави орао постао део породичног грба, као и лав код Бранковића. Улрих Рихентал у свом зборнику, сачињеном поводом сабора у Констанци 1415. г., као грб деспота Стефана доноси златног двоглавог орла и два бивоља рога на црвеном штиту. Боја орла можда је произвољност цртача, али су хералдички елементи исти као на печату деспота Стефана.

Грб деспота Стефана Лазаревића

Могло би се претпоставити да је кацига са бивољим роговима аутентичан породични хералдички символ Лазаревића, а да они већ за кнеза Лазара усвајају и двоглавог орла као знак владарског достојанства и легитимног настављања немањићких традиција. Двоглави орао се код Лазаревића, уз породичну кацигу са бивољим роговима, јавља као знак владара Србије и наследника немањићке лозе.

Кацига која се јавља на хиландарском рељефу, печатима деспота Стефана, па и на нашој реконструкцији, није више дубока као код Немањића и Мрњавчевића, него је то рани тип врло тешког турнирског шлема од пет делова, који се јавља већ половином XIV века. Занимљиво је да је један од ретких сачуваних шлемова овог типа, из Аустрије, имао управо бивоље рогове као украс. Рогови и детаљи шлема на нашој реконструкцији дати су према печату деспота Стефана из 1405. г, а плашт са љиљановом врежом узет је са Стефановог печата на Милешевској даровници. О стилизацији двоглавог орла на штиту било је већ говора поводом грба Немањића.

Илирски грбовници доносе сасвим другачији грб Хребељановића-Лазаревића. Највероватније су неки елементи овог грба преузети са новца деспота Стефана. На сребрном штиту је вертикална црвена трака а на њој сребрни крст. Са обе стране траке налази се по један црвени крин. У челенци је сребрни двоглави орао, али на шлему нема рогова. Плашт је црвен као и на нашој реконструкцији.

Грб Хребељановића из
Београдског грбовника II

Змај који се обмотао око грба Лазаревића, знак је чувеног витешког реда „Змаја“. Овај ред установио је 1408. г. угарски краљ Жигмунд Луксембуршки. Била су двадесет четири члана првог реда ордена, а у тој дружини деспот Стефан Лазаревић био је на првом месту. Припадници Змајевог реда имали су право да на својим грбовима прикажу змаја, а у угарској хералдици уобичајено је да се он представља обавијен око штита. Змај је приказиван зелен и златан, са репом обмотаним око врата, док је на склопљеним крилима имао црвени крст. Стилизација на нашој реконструкцији пренета је са оригиналне средњовековне апликације. Орден Змаја био је толико омиљен да се у хералдици наслеђивао заједно са грбом. На споменицима везаним непосредно за деспота Стефана нема представља Змајевог ордена али у Србији XV века има прстења које се доводи у везу са овим витешким редом. Познато је, такође, да је у нашим крајевима било племића који су били носиоци нижег реда ордена Змаја. У унутрашњем утврђењу Београдског града откривени су керамички пећњаци (оплата за пећи) са амблемом Змајевог реда.

Извор: ГРУПА АУТОРА, Родословне таблице и грбови србских династија и властеле