Остали значајни догађаји у 1905. години
Током ове најбурније године, за све време трајања Акције (1903-1912), одиграле су се, поред описаних, и следеће важније борбе:
 |
| Манастир Зрзе |
2. Борба на Китки - Јака турска патрола (100 војника) окружила је, на овом вису планине Козјак, осмочлану чету војводе Петка Илића - Нагоричког. Погинуло је 6 четника. Преживели су војвода Петко и Коце Јанковић; о турским губицима нема података.
3. Борба на Мукосу - Чете Јована Бабунског и Глигора Соколовића (331 човек) сукобиле су се, 20. јуна, са здруженим бугарским четама Константинова, Сугарева и Дачова (око 120 људи). После четири часа борбе и рањавања Константинова и Дачова, Бугари су се разбежали. Они су имали и 10 погинулих, док Срби нису имали губитака.
4. Борба на Мовнатцу - Чете Глигора Соколовића, Јована Бубунског и Тренка Рујановића, изненадиле су, на овом брду 18. августа, чету Ивана Наумова - Албанка (75 људи). После петочасовне борбе, око 40 бугарских четника је избачено из строја, а остали су побегли. Срби су запленили 20 манлихерових пушака и имали тројицу погинулих и једног рањеног.
Крајем године у Генерални конзулат у Скопљу стигао је вице-конзул Милан Ракић. Његов посебни задатак био је да се бави четничким пословима, који су, поред писања извештаја, обухватали и пренос оружја и материјала из Србије.
 |
| Манастир Трескавац |
Половином новембра, србска чета војводе Владимира Ковачевића продрла је у село Борово у Малешком срезу. После двомесечног бављења, морала је да га напусти, пошто је новац за издржавање (само 13 наполеона) потрошила.
Србска организација је преузела од Бугара кумановски и значајно ојачала у кратовском и паланачком срезу. Такође нека села у велеској (Рудник, Ореов-дол, Оморане), прилепској (Дабница, Гостиража, Дреновац) и кичевској области (Козичино и Патеевац) у потпуности су очишћене од бугараша. Захваљујући раду војводе Глигора, из манастира Зрзе и Трескавац протерани су бугарски калуђери и на њихова места дошли србски.
Посебно важан догађај био је дочек новог србског митрополита Викентија (Крџића). Он је допутовао у Скопље 28. децембра. Од Фирмилијанове смрти, почетком 1903. овом митрополијом администрирао је архимандрит Сава (Протић). Викентијев долазак улио је безбедност и учврстио позиције србских свештеника и просветних радника, који су били главни носиоци националног рада на овим просторима.
Коначно, да је ово била година прекретнице, сведочи и податак од 51 убијеног Србина. Поређењем са 1904. види се да је у 1905. години мање од једне трећине Срба страдало од бугарске руке.
Аутор: Владимир Илић
