Петко Илић „Нагорички“ (1886 — 1912), називан још и као Муса и Мома Војвода, је био србски четнички војвода у Старој Србији, данашњој Македонији.
Биографија
 |
| Војвода Петко Илић |
Рођен је у Старом Нагоричану код Куманова око 1886. Петко Илић је ушао у србску четничку организацију као четник још 1903. У зиму 1904. је кренуо ка Поречу под командом војводе Велка Мандарчева. Мандарчев, будући да је био из Скопске Црне Горе,
покушао је да 1902. на рачун ВМРО-а поведе чету у свој завичај међутим,
због националне отпорности овог краја у томе није успео. Захваљујући
непознавању прошлости Мандарчева, Србски комитет му је поверио чету коју је он заједно са Боби Сојичевим војводом ВМРО-а разоружао и ликвидирао. Петко Илић је поштеђен као најмлађи и послат у Бугарску на национaлну индоктринацију. Из Бугарске је успео да побегне и стигне у Врање,
где се у јесен 1905. уписао у чету војводе Анђела Ђорђевића. Ни ова
чета није имала среће; убрзо по преласку границе, чета је опкољена од
стране турске војске. Чета је давала очајнички отпор док нису остала
само Петко, два четника и једна бомба. Четничка парола слобода или смрт
се потврдила још једном. Четници су активирали бомбу, загрливши се над
њоме. Турци лешеве нису односили, што је спасило Петка кога је
детонација одбацила, али не и знатно ранила. Године 1907. Петко постаје војвода чете у Скопској Црној Гори, где ће представљати везу и курирску чету два Горска штаба. Након Младотурска револуције,
четници су се предали у Скопљу. Петко је Турцима представљен као шеф
горског штаба што никада није био, али је његова слава одбацивала сваку
сумњу. Његов ниски раст и младост запањили су Турке, који нису веровали да је
тај ниски младић Кузун (јагње) четник, чувени војвода Петко. Петко је
1910. поново отпочео четовање, будући да су младотурци наставили са праксом притискања хришћана. Погинуо је пролећа 1912. у селу Страцину
као жртва атентата пробугарског сељака. Тражио је да буде сахрањен у
Србији, на граници, како би могао да посматра чете при пролазу. Сахрањен
је у Манастиру Свети Пантелејмон, у селу Лепчинцу.
