среда, 03. април 2013.

Тома Смиљанић-Брадина

Тома Смиљанић
Тома Смиљанић је рођен у селу Тресончу 1888. године, у старој и чувеној породици Брадиновци. Презиме-надимак Брадина је добио по свом прадеди Сарџу Караџи Брадини сеоском прваку из прве половине 19. века. Основну школу србску и бугарску је похађао у родном селу, а затим србску гимназију у Солуну 1906. године. Био је стипендиста Друштва Светог Саве. Радио је као учитељ у србским школама у селима Тресончу , Долном Мелничану и Галичнику (1906-1911). Године 1911. уписао је Филозофски факултет у Београду али му је студије прекинуо Први балкански рат. По избијању рата пријавио се у четнички одред Војводе Вука и са њиме прошао сва бојишта од Кумановске битке до Елбасана. Учествовао је у Првом светском рату и са војском прошао албанску голготу. После опоравка на Крфу је са осталим србским ђацима послат у Француску где завршава студије географије и историје у Клермон Ферану. По завршетку рата и повратку у земљу предаје у тетовској гимназији о (1920/21) и гимназији у Скопљу (1921–1927), и у Трговачкој академији у истом граду. (1927–1931). Године 1930. поново одлази у Француску на одбрану докторске дисертације под насловом: „Наша стара племена Мијаци и Брсјаци у Јужној Србији“. Између 1931. и 1934. био је народни посланик Галичко-дебарског среза, а затим инспектор и начелник Просветног одељења Вардарске бановине. Учествује у Априлском рату 1941. након чега се повлачи у Србију где током окупације ради у Учитељској школи у Алексинцу. Године 1946. отишао је у пензију и настанио се у Београду. До смрти 1969. године није престао да се бави научним радом који је почео још као учитељ. Сарађивао је са бројним научним часописима као и са србском и македонском академијом наука. Поред антропогеографских истраживања бавио се и литерарним радом.

Библиографија
  • На планини и друге приповетке из Македоније, Скопље, 1924;
  • Стојна и друге приповетке из Македоније, Скопље, 1924;
  • Племенске особине Мијака, Београд 1924.
  • Седи краљ, Скопље, 1925;
  • Канонска визитација Река, Скопље, 1925;
  • Мијаци, Горна Река и Мавровско поље, Београд 1926.
  • Маћедонски печалбари. Драма у пет чинова с певањем, Прилеп, 1927);
  • Песмарица, Скопље, 1929;
  • Прилози за познавање сточарства на нашим високим планинама. Београд 1932.
  • Сточарство на Бистри, Стогову, Крчину и Кобару, Београд 1932.
  • Племе Брсјака, Београд 1932.
  • Краљ слободар – Краљ миротворац, Скопље, 1936;
  • Идеалисти (први чин драме), „Јужни преглед“, Скопље, 1937.