Саватије Миличевић Милошевић (1876 — 1905), познат као војвода Саватије, је био србски национални револуционар и четнички војвода који је учествовао у борбама за Македонију и Косово и Метохију.
Биографија
Рођен је 1876. године у Старој Павлици код Рашке, а погинуо 1905. године у месту Велика Хоча у Подрими. Због убиства среског начелника из Рашке Павла Јаснића због освете, већ у 25. години се отиснуо у хајдуке и неколико година се крио по тадашњој Турској. Друговао је са албанским качацима Мула Зеком и Исом Бољетинцем. Када му је потера ушла у траг побегао је у Црну Гору где се састајао са србијанском емигранцијом - Ранком Тајсићем и протом Миланом Ђурићем.
Био је у вези са завереницима из 1903. али у атентату на краља и краљицу није учествовао. После Мајског преврата је амнестиран и поново добија државну службу у Битољском
конзулату. Милошевић ради на стварању мреже револуционарних одбора и
формирњу србских чета. Године 1905. решава да посао организације замени
борбом и креће у Македонију. Учествовао је у борби на Челопеку 1905, највећем тријумфу србских четника. Након Челопека Турци су затворили све канале око Вардара па Милошевић заједно са Лазаром Кујунџићем креће преко Косова и Подриме за Пореч. Милошевић и Кујунџић надали су се у старе везе и познанства с Албанцима. У селу Велика Хоча задата реч - беса,
њиховог пријатеља Албанца је заказала, и он је дојавио турској војсци и
суседима Албанцима да је чета у његовој кули. Четници су се херојски
борили док нису сви изгинули 25. маја 1905. године. Милошевић се никада за живота није фотографисао, што говори о озбиљности његовог конспиративног деловања.
