Димитрије Туцовић (1881 — 1914) је био истакнути
вођа и теоретичар социјалистичког покрета у Србији, оснивач Србске
социјалдемократске партије, покретач и уредник Радничких новина и Борбе.
Био је родом Златиборац, из села Гостиља.
 |
| Димитрије Туцовић |
Кад је 1899. године дошао у Београд, да заврши гимназију, био је већ
присталица социјалистичких идеја. Са Радованом Драговићем, који је на
њега извршио велики утицај, приступа пропаганди социјализма. Кад се
1901. године обнавља Београдско радничко друштво, Туцовић поново
формира социјалистичку групу великошколаца и улази у управу Друштва.
Настојао је да створи модерне синдикате.
1902.
године је организовао демонстрације студената у Сенату против Николе
Пашића. Уз помоћ Туцовића и Драговића обнавља се ранији „Одбор за
вођство покрета“ и ствара „Централни одбор“, који је имао задатак да
све припреми за стварање партије. Туцовић је био на челу мартовских
демонстрација против краља Александра Обреновића 5. марта 1903. године.
Након тога је морао да емигрира у Земун, па у Беч.
После мајског преврата у Београду је 2. августа 1903. године одржан
Оснивачки конгрес србске Социјал-демократске партије. Њихов лист преко
којих су износили своје идеје се звао „Радничке новине“, чији
је уредник био Туцовић. На Другом конгресу Радничког савеза ССДП (1904.
године) Туцовић је одржао посебан реферат о синдикалним
организацијама.
1906. године је завршио права на
Београдском универзитету са одличним успехом. По повратку из Берлина,
не стигавши да оствари свој сан о докторату, посвећује се раду у
социјалистичком и радничком покрету (1908. године) као секретар ССДП.
1910. године партија покреће теоријски часопис „Борба“,
чији је главни уредник такође био Туцовић. Учествовао је на
Међународном социјалистичком конгресу у Копенхагену исте године и на
њему је одржао значајан говор у коме је указао на неправилан став вођа
аустријске социјал-демократије у националном питању, поготово о
случају анексије Босне и Херцеговине. У полемици са Карлом Ренером
однео је победу и указао је на колонијално-поробљивачку политику
Аустроугарске монархије и на став аустроугарске социјалдемократије која
је подржавала своју владу.
Димитрије Туцовић
се жестоко противио територијалној експанзији Србије у Првом балканском
рату, називајући србско заузимање Косова империјалним освајањем. Он је
сматрао да Косово припада Албанцима и залагао се за припајање Косова
Албанији.
Погинуо је као припадник Моравске
дивизије у новембру 1914. године у борби против аустроугарске војске у
Првом светском рату на обали Љига.
