Тврђаве Херцег Новог

Прво име Херцег Новог је било Свети Стефан, када је и основан 1382. године у саставу србске Краљевине Босне за време владавине краља Твртка I Котроманића

Херцег Нови је град и тврђава, а бројна монументална, фортификациона здања и остаци профане архитектуре, најбољи су свједоци минулих вјекова.

Тврђава Канли Кула ( Крвава кула, Porte di terra), настала по друогм заузећу Новог (1539. године) од стране Турака. У свом доњем дијелу, са западне стране, тврђава је имала цистерну, која је касније служила као затвор. Кула је санирана послије земљотреса, и данас је то једна од најљепших љетњих позорница, не само на црногорском приморју, већ и на цјелокупном Јадрану. Љетна позорница прима преко 1500 гледалаца, и данас се на њој одржавају културно умјетничке манифестације. Тврђава је непосредно везана уз Горњи град.

Тврђава Шпањола на гравури Херцег Новог

Тврђава Шпањола изграђена је од стране Шпанаца 1539. године, иако постоји сумња да је тврђава могла да се изгарди за непуних годину дана.  По преузимању власти од стране Турака, Шпанци су за  вријеме своје кратке, једногодишње владавине, обнављали градске тврђаве и куле. Тако је обновљена и тврђава Шпањола, како је назива домицилно становништво, иако у писаним траговима (картама и гравирима), стоји назив „Горњи град“. Од тврђаве до града водио је подземни пут. Изглед садашње тврђаве везан је за период друге владавине Турака (од 1548. године), када су Турци порушили мању тврђаву и изградили нову. О томе свједочи орјентална архитектура и арапски натпис над улазом у тврђаву. Тврђава се налази на брежуљку Бајер, на сјеверозападној страни града, на надморској висини од око 170 метара. Са тврђаве се пружа изузетан поглед на улаз у Бококоторски залив. Иако је тврђава мијењала господаре, углавном је задржала свој првобитни облик.

Морска тврђава на илустрацији града из XVI вијека

Тврђава Форте Маре (Forte di mare) или Морска тврђава, саграђена је уз само море, на чврстим морским стијенама. У тврђави су сачувани остаци утврђења из босанског периода (грбовник босанских велможа исклесан на великом камену). У самом подножју тврђаве налази се извор воде, који су борци Свете лиге (млетачке, папске и шпанске државе) 1687. године искористили, оставивши град без пијаће воде, и на тај начин убрзали освајање Новог.

На мермерној плочи која се налази изнад самог извора, уклесани су најљепши стихови, који су посвећени Боки, стихови пјесника Алексе Шантића из 1906. године.

Својом архитектонском цјеловитошћу тврђава доминира градом. У љетном периоду користи се као културно-забавна сцена.

Тврђава Цитадела саграђена је за вријеме Млетачке владавине, о чему свједочи натпис у близини капуцинског манастира, из 1702. године. Тврђава, односно кула са зидом, налазила се на самом мору, и зидинама је била спојена са Доњим градом. У земљотресу 1979. године ова монументална грађевина је срушена. Остаци зидина, на обали и мору, свједоче о њеној бурној прошлости.

Кула са сатом

Сат кула (Сахат кула, Градски торањ) налази се са западне стране Горњег града. Изграђена је у вријеме турске власти, ту су била главна градска врата, која су имала покретни дрвени мост, изнад прокопа, којим је текао поток ка мору. На зиду, крај улазних врата, стоје спомен плоче посвећене градитељима куле, оснивачу града, са рељефом, као и мермерна плоча, постављена у част ослобођења града 28. октобра 1944. године. Једна од занимљивости Старог града је и стари градски сат на кули, који је тек 1995. године замјењен новим, поклоном од стране града Земуна, града побратима Херцег Новог.

Стари град је проткан бројним утврђењима, кулама, подземним пролазима, изворима воде. Утврђење Тарновице (Карача, Караџа) је зидинама повезано са Канли Кулом, а подземним пролазом (који је срушен) са тврђавом Шпањола. За вријеме Турака, у гарду је било пет извора воде систематски регулисаних, и сви су потицали из извора Карача - Црни поток. Извори воде често су били стратешка тачка у борбама око заузимања града кроз његову бурну историју. У данашње доба активна су још два извора, док су преостали или пресахли или затрпани за вријеме земљотреса (1979).

На источној страни Старог града су градска врата са одбрамбеном кулом. Та кула је названа Кула Св. Јеронима, у част Јеронима Корнера, освајача града (1687. године), по заузимању града од стране Млечана.

Утврда Мамула

Од значајних фортификационих објеката треба истаћи утврде Мамула и Арза. Утврда Мамула изграђена је на малом острву, на улазу у Бококоторски залив. Кружног је облика, пречника 200 м, окружена мноштвом агава и ниском вегетацијом.

Данашње име острво Мамула је добило по аустријском генералу и намјеснику далмације Лазару Мамули, Личанину, који је средином XIX вијека изградио Мамулу. На поморским картама ово острвце се назива и Ластавица.

Острво, односно, тврђава Мамула је напуштена, и данас је то „царство галебова“, у љетном периоду честа излетничка дестинација.

Утврда Арза

Иако је функција тврђаве била да штити улаз у Бококоторски залив, она је у Првом и Другом свјетском рату била злогласна тамница, у којој су Аустријанци (током Првог свјетског рата), и Италијани (у Другом свјетском рату) затварали и мучили родољубе. На ту тему снимљен је и филм. Мамула је удаљена од Херцег Новог 3,4 наутичке миље, и једна је од највећих утврда на Црногорском приморју, односно, Јадрану.

Утврда Арза смјештена је на удаљености од једне наутичке миље од тврђаве Мамула, на истоименом рту Арза (Punta di Arza). Заједно са Мамулом и тврђавом Превлака, на рту Оштра, служила је као штит непожељном уласку у Бококоторски залив.

Извор: Линк веза