Сава Поповић Текелија (Арад, 28. август 1761 - Пешта, 21. септембар 1842) је био први Србин доктор права, оснивач Текелијанума, председник Матице србске, добротвор, племић, трговац, правник, филантроп и ктитор
Потиче из србске банатске војничке и племићке породице Поповић, која је изданак старе властелинске србске лозе. После пада србске деспотовине (1459), породица се нашла у Угарској, али без племићке титуле. Међу водеће у србском народу, породица је ушла захваљујући Јовану Текелији, Савином прадеди.
Јован Поповић Текелија, оберкапетан и заповедник Поморишке војне крајине, истакао се у бици код Сенте 1697. године, у којој је аустријска војска под командом Еугена Савојског, победила Турке. За заслуге и ратнички подвиг у овој борби, Еуген Савојски га је поставио за заповедника Србске милиције у Араду. Цар Јосиф I је, тада већ пуковнику Поморишке милиције, Јовану Поповићу Текелији, његовој најужој родбини и потомству даровао племићку титулу 1706. године.
БИОГРАФИЈА
Сава Текелија је рођен 17/28. августа 1761. у Араду (тада Хабзбуршка монархија, данас Румунија)
Сава Текелија је у Араду ишао у србску основну школу, гимназију је учио у Будиму, права студирао у Пешти, дипломирао 1785. године, и већ следеће године (1786) докторирао и постао први Doctor juris не само от Србаља него и от Маџара који нису били професори универзитета.
 |
| Сава Текелија |
Каријеру је почео у државној управи 1790. године као виценотар Чанадске жупаније, а временом постао секретар Угарске дворске канцеларије. Пошто није видео могућност даљег успона и утицаја на државне послове, 1798. подноси оставку на државну службу и 1802. напушта политички живот. Повлачи се у Арад, на своја имања. Тада је почео да се у већој мери интересује за судбину свога народа. За његову судбину се посебно заинтересовао када је у Србији букнуо устанак против турске власти 1804. године. Свестан свога богатства, образовања и угледа у високом друштву, Текелија је себе желео да види на челу ослобођене србске државе, а није му била туђа ни идеја о стварању југословенске заједнице, нити мисао да буде први човек уједињених Јужних Словена.
Као присталица Доситеја Обрадовића са којим се познавао и дописивао, рано је дошао до закључка да је образовање главни замајац покретања србског народа ка бољој будућности. И пре оснивања своје задужбине давао је знатне своте новца за школовање србске омладине и подизање интелигенције у своме народу. Остало је забележено да је био против Вукове језичке реформе и тврдокорно је заступао славеносрбски језик у науци и књижевности. Био је присталица идеје просвећеног апсолутизма и њен последњи представник и поборник међу Србима.
У дубокој старости од 77 година изабран је за доживотног председника Матице србске. Све своје снаге усмерио је у корист Матице и за општенародно добро. То потврђује чињеница да је смогао снаге да и пред саму смрт долази на седнице и да им председава. Поклонио је своју личну библиотеку Матици србској, тако да је Библиотека Матице србске постала једна од најстаријих и најзначајнијих библиотека код Срба.
Као присталица Доситеја Обрадовића са којим се познавао и дописивао, рано је дошао до закључка да је образовање главни замајац покретања србског народа ка бољој будућности. И пре оснивања своје задужбине давао је знатне своте новца за школовање србске омладине и подизање интелигенције у своме народу. Остало је забележено да је био против Вукове језичке реформе и тврдокорно је заступао славеносрбски језик у науци и књижевности. Био је присталица идеје просвећеног апсолутизма и њен последњи представник и поборник међу Србима.
У дубокој старости од 77 година изабран је за доживотног председника Матице србске. Све своје снаге усмерио је у корист Матице и за општенародно добро. То потврђује чињеница да је смогао снаге да и пред саму смрт долази на седнице и да им председава. Поклонио је своју личну библиотеку Матици србској, тако да је Библиотека Матице србске постала једна од најстаријих и најзначајнијих библиотека код Срба.
 |
| Јован Поповић Текелија |
Своју задужбину Текелијанум Сава је основао у Пешти 1838. године, са циљем да се у њој школују сиромашни и најбољи србски ђаци и студенти из свих крајева где су живели Срби. Задужбина коју је оставио своме народу обезбедила му је трајно и веома истакнуто место у галерији светлих ликова србске прошлости.
У позним годинама, Сава Текелија набавља штампарију за Матицу србску, покреће издавање књига, и потпомаже многе подухвате ове културне институције.
У позним годинама, Сава Текелија набавља штампарију за Матицу србску, покреће издавање књига, и потпомаже многе подухвате ове културне институције.
Пред сам крај живота, целокупну имовину: имање, куће и 150.000 форинти, Текелија завештава Матици србској.
Умро је изненада и без дужег боловања 21. септембра 1842. године у Пешти. Гроб му се налази у цркви св. Николе у Араду. Ову цркву је изградио његов прадеда Јован одмах по доласку у Арад 1698. године. Текелије су били управници ове цркве св. Николе све док им се није угасила мушка лоза 1844.
Његови мемоарски списи Описаније живота (изд. Просвета, Београд 1966) и Дневник Саве Текелије сачувани су у рукописима и штампани у интегралном облику тек у наше време.
Умро је изненада и без дужег боловања 21. септембра 1842. године у Пешти. Гроб му се налази у цркви св. Николе у Араду. Ову цркву је изградио његов прадеда Јован одмах по доласку у Арад 1698. године. Текелије су били управници ове цркве св. Николе све док им се није угасила мушка лоза 1844.
Његови мемоарски списи Описаније живота (изд. Просвета, Београд 1966) и Дневник Саве Текелије сачувани су у рукописима и штампани у интегралном облику тек у наше време.
Извор: Линк веза
