Крста Ковачевић Трговишки (Трговиште, 1877 — Прешево, 30. јануар 1948), познат и као Крста Прешевски, је био србски четнички војвода у Старој Србији у време борби за Македонију почетком 20. века.
Биографија
 |
| Војвода Крста Ковачевић |
Родио се у селу Трговишту у Пчињи 1878. године. У то време Пчиња је административно спадала у Прешевску казу Косовског вилајета у Османском царству.
У родном селу бавио се ковачким занатом све до 1900. када је убио
турског војника због насиља над његовим малим братом Спиром. По убиству
бежи у Бугарску где се запошљава као физички радник на железници у Софији. Убрзо су га запазили борци ВМРО-а који га врбују у своју организацију. Прво је био у чети генерала Цончева где му је најбољи пријатељ био каснији кумановски војвода Крсто Лазаров Коњушки. У време Илинденског устанка је у чети скопског војводе ВМРО-а
Николе Пушкарова, где користи искуство са железнице да разнесе пругу
код села Новичана. После повлачења Пушкарова улази у чету Тодора
Николова која након неколико неуспелих чарки бива приморана да се склони
у Врање. У Врању је упознао Живојина Рафаиловића и решава да се придружи србској четничкој акцији, и да напусти бугарску у којој је деловао пошто србске није било. Од 1904. је србски војвода и кроз његову чету као кроз школу пролазе Војислав Танкосић и Војин Поповић Вук. Након младотурске револуције живи мирно у Прешеву све до 1909. када Турци покушавају да га убију, што је благовремено открио и одметнуо се у шуму. У Првом балканском рату учествује као војвода у четничком одреду војводе Војина Поповића Вука у Кумановској бици, бици на Мукосу, и на Бакарном Гумну.
У Првом светском рату учествује са шесторицом браће. Самостално преводи чету преко Албаније 1915-1916. Учествује у пробоју Солунског фронта. Од 1924. води чету која гони комите Ванча Михаилова и албанских качака. За време окупације 1941-1944, Живи скривено у Лесковцу. Умро је 1948. у Прешеву.
