 |
| Др Милорад Гођевац |
Др Милорад Гођевац (рођен 1. марта 1860. године, у Ваљеву, Кнежевина Србија - умро 1933. године у Београду, Краљевина Југославија), био је лекар и национални радник, покретач и организатор србске четничке акције.
Гимназију је завршио у Београду 1880., а медицину у Бечу 1889. године. Четири године служио је као државни лекар у Књажевцу и Београду, па је онда ступио у службу београдске општине, у којој је остао до 1/4 1925. године. Од 1899. године био је шеф општинског санитета. Као општински лекар дошао је Гођевац у додир са Старосрбијанцима и Македонцима, који су живјели у Београду, залазио у њихове радње, упознао се са њиховим животом и преко њих са приликама на југу. Тако се упознао и са комитима, који су долазили у Београд на зимовање, и који су припадали бугарској комитетској организацији. Од њих је Гођевац сазнао, да нема другога спаса за србско име у тим крајевима него поћи истим путем, којим су Бугари још раније пошли. и који их је довео чак до Бујановца и Врање на нашој граници, до Охрида на западу и до Солуна на југу.
Гођевац је за ту идеју загријао свога интимног пријатеља, Луку Ћеловића, предсједника Београдске Задруге, и тако су они основали први одбор за потпомагање четничке акције у Старој Србији. Тајно од владе, Гођевац и Ћеловић започињу рад. Послије 29/5 1903. пришао им је и генерал Јован Атанацковић, али и влада и конзули из наших конзулата на југу били су апсолутно противни четничкој акцији. У мају 1904. била је послата од одбора из Београда прва чета војводе Анђелка, која се сукобила на Четирцима са турском војском и сва изгинула. То је изазвало буру у Београду. Београдска штампа, инспирисана из службених кругова, напала је најоштрије Гођевца и другове му, што шаљу људе на клаоницу. Али већ крајем исте године четнички покрет је узео толиког маха, да су се одушевили њиме и Београд и цијела земља. Идеја Гођевца и другова тријумфовала је. За непуну годину дана четничке акције добило се више, него кроз дуге године пропаганде. Послије Милоша Милојевића ни један наш човјек није се толико заложио у раду за Стару Србију као Гођевац
Почетком априла 1925. године Гођевац је изишао из општинске службе и постао начелник Министарства Социјалне Политике, а послије мјесец дана је пензионисан.
Народна енциклопедија (1927 г.), чланак написао М. Миленовић (уредник Политике)
