 |
| Милорад Медаковић |
Милорад Медаковић
(Звониград, новембар 1824 — Београд, 14/26. март 1897) је био србски историчар,
новинар и дипломата. Медаковић је био Његошев биограф и секретар. Рођени брат
му је био Данило Медаковић (1819—1881).
Милорад Георгије Медаковић са братом Данилом окретао је точак историје свог народа. Подједнако се борио за његово
ослобађање и збацивање плашта заосталости. Романтичарским заносом ширио је
идеју словенства и љубав према Русији, чијом се тадашњом моћи поносио колико и
својом србском припадношћу. Ношен патриотизмом Милорад године 1844. на
препоруку тадашњег дубровачког пароха и уредника "Магазина
србско-далматинског" Ђорђа Николајевића одлази на Цетиње и постаје учитељ.
Од тада почиње Милорадова узбудљива дипломатска, новинарска, истраживачка и
књижевничка каријера. После неколико година учитељевана, Петар II Петровић Његош именује Милорада за свога првог ађутанта. Убрзо постају
велики пријатељи, четворогодишњи сарадници и саборци. Заједно одлазе у Беч, где
му Његош поверава улогу коректора 'Горског вијенца".
По повратку из
Аустрије Милорад свраћа у Венецију, ради прикупљања грађе о Црној Гори. Годину
дана касније одлучује се да напусти,Цетиње и крене у новинарску и књижевну
авантуру, записано је у "Гласу Црногорца" у бр. 51, 26. новембра
1894.
Већ 1. септембра
1848. Милорад се обрео у Котору, а два месеца касније у Сремским Карловцима,
где се прикључује свом брату, др филозофије Данилу Медаковићу, који је у то време био познати новинар и издавач часописа
"Напредак". Због писања чланака против Метернихове политике
угњетавања јужних Словена, Милорад је 1849. био ухапшен. По изласку из апсане
одлази у Загреб, где се прикључује Људевиту Гају и постаје сарадник
"Народних новина". Био је главни уредник "Шумадинке",
покренуо је и часописе 'Војвођанка" и "Јужна пчела" (покренут
15. октобра 1851) . Крајем 1854. Милорад добија позив са Цетиња "да се
прими положаја секретара књаза Данила". У јуну 1885. прихвата понуђено и
тако улази у политику. Путовао је у Русију, настојећи да издејствује политичку
независност Црне Горе. Једно време био је чиновник Руског посланства у
Београду. Радио је и на прикупљању књига за цетињску библиотеку, а у Дубровнику
је завршио фотографски курс и тако 1845. постао први црногорски фотограф. Умро
је у Београду 14. марта 1897.у 74. години живота, завештавши три куће и све
акције србском народу.
Најзначајније дело
Милорада Медаковића је "Живот и обичаји Црногораца" (1860).
Извор: Википедија
