понедељак, 06. август 2012.

Данило Медаковић

Данило Медаковић
Данило Медаковић (Зрмања, 26. јануар 1819 — Загреб, 5. новембар 1881) је био србски историчар, публициста, штампар и издавач. Био је секретар кнеза Михајла и кнеза Милоша Обреновића у Бечу. Од 29. јула 1864. године био је дописни члан Србског ученог друштва.

Основну школу завршио је у Грачацу, гимназију у Задру (1838) након чега долази у Кнежевину Србију где се запослио као чиновник. Са кнезом Милошем је прешао у Аустрију и постао његов секретар. Захваљујући материјалној помоћи кнеза Милоша завршио је права у Бечу и историју на Филозофском факултету у Берлину. Докторирао је историју 1847. По повратку из Немачке позајмио је новац од Јеврема Обреновића и отворио штампарију. Основао је и био први председник Друштва србског напретка у Сремским Карловцима. Ово друштво му је помогло да покрене лист Напредак (14.новембра 1848). То је био први лист који је штампан Вуковим правописом. У уверењу да су новине најбоље средство да виде "чега се треба чувати, за чим ваља ићи и шта уобште радити ваља", Медаковић и његови пријатељи поставили су пред себе задатак да се боре за слободу, независност и уједињење србског народа у засебној и самосталној држави. Медаковић је у Напретку без околишења констатовао да су Срби узалуд лили крв за одбрану Аустрије и заштиту царских интереса и да треба да војују против свих "душмана Словенства", а "за народ, слободу и краља народног". Када се критички оборио на србско Правитељство (владу), тај број новина му је заплењен. У својој штампарији штампао је велики број књижевних дела значајних за србску културу: сабрана дела Доситеја Обрадовића у 10 књига, Даничићев превод Мурављевих Писма о служби божјој, први део Петрановићеве Историје књижевности. Издавао је календаре Годишњак и Ласта а после забране Напретка часопис Јужна пчела (1851 — 1852), књижевни додатак Седмица (1852 — 1858) и Напредак (1848 — 1864). Када је Јужна пчела насилно угушена, Данило Медаковић је остао без посла у својој штампарији и поднео је захтев новом гувернеру Јохану Коронинију да издаје политички лист под именом Србски дневник Уплатио је кауцију од 2.500 форинти и добио дозволу: 3. јула 1852. изашао је први број, а убрзо и књижевни додатак Седмица, за коју је речено да је "дала крила србској белетристици". Као тумач србске национално-политичке мисли, Србски дневник постао је најзначајнији и најчитанији лист у Србству тога доба и стекао велику популарност у народу, а власти су га због смелог писања у корист србских интереса плениле и забрањивале. Заморен од непрестане борбе, Медаковић се после седам година повукао, уредништво препустио 1859. Јовану Ђорђевићу. а штампарију (печатњу) с брзотиском продао епископу Платону Атанацковићу. Био је саиздавач листа Позорник Војводства Србије а краће време и уредник Вестника. Изабран је за дописног члана Друштва србске словесности. Поред уредничко-издавачког рада бавио се и књижевношћу и проучавањем историје. У проучавању историје значајна му је књига Повјесница србског народа од најстаријих времена до 1850. године (1-4, Нови Сад, 1851-52).