 |
| Данило Медаковић |
Данило Медаковић
(Зрмања, 26. јануар 1819 — Загреб, 5. новембар 1881) је био србски историчар,
публициста, штампар и издавач. Био је секретар кнеза Михајла и кнеза Милоша
Обреновића у Бечу. Од 29. јула 1864. године био је дописни члан Србског ученог друштва.
Основну школу завршио је у Грачацу, гимназију у Задру (1838) након чега
долази у Кнежевину Србију где се запослио као чиновник. Са кнезом Милошем је
прешао у Аустрију и постао његов секретар. Захваљујући материјалној помоћи
кнеза Милоша завршио је права у Бечу и историју на Филозофском факултету у
Берлину. Докторирао је историју 1847. По повратку из Немачке позајмио је новац
од Јеврема Обреновића и отворио штампарију. Основао је и био први председник
Друштва србског напретка у Сремским Карловцима. Ово друштво му је помогло да
покрене лист Напредак (14.новембра 1848). То је био први лист који је штампан
Вуковим правописом. У уверењу да су новине најбоље средство да виде "чега
се треба чувати, за чим ваља ићи и шта уобште радити ваља", Медаковић и
његови пријатељи поставили су пред себе задатак да се боре за слободу,
независност и уједињење србског народа у засебној и самосталној држави.
Медаковић је у Напретку без околишења констатовао да су Срби узалуд лили
крв за одбрану Аустрије и заштиту царских интереса и да треба да војују против
свих "душмана Словенства", а "за народ, слободу и краља
народног". Када се критички оборио на србско Правитељство (владу), тај
број новина му је заплењен. У својој штампарији штампао је велики број књижевних
дела значајних за србску културу: сабрана дела Доситеја Обрадовића у 10 књига,
Даничићев превод Мурављевих Писма о служби божјој, први део
Петрановићеве Историје књижевности. Издавао је календаре Годишњак
и Ласта а после забране Напретка часопис Јужна пчела (1851 — 1852),
књижевни додатак Седмица (1852 — 1858) и Напредак (1848 — 1864).
Када је Јужна пчела насилно угушена, Данило Медаковић је остао без посла
у својој штампарији и поднео је захтев новом гувернеру Јохану Коронинију да
издаје политички лист под именом Србски дневник Уплатио је кауцију од
2.500 форинти и добио дозволу: 3. јула 1852. изашао је први број, а убрзо и
књижевни додатак Седмица, за коју је речено да је "дала крила
србској белетристици". Као тумач србске национално-политичке мисли, Србски
дневник постао је најзначајнији и најчитанији лист у Србству тога доба и
стекао велику популарност у народу, а власти су га због смелог писања у корист
србских интереса плениле и забрањивале. Заморен од непрестане борбе, Медаковић
се после седам година повукао, уредништво препустио 1859. Јовану Ђорђевићу. а
штампарију (печатњу) с брзотиском продао епископу Платону Атанацковићу. Био је
саиздавач листа Позорник Војводства Србије а краће време и уредник Вестника.
Изабран је за дописног члана Друштва србске словесности. Поред
уредничко-издавачког рада бавио се и књижевношћу и проучавањем историје. У
проучавању историје значајна му је књига Повјесница србског народа од
најстаријих времена до 1850. године (1-4, Нови Сад, 1851-52).
