 |
| Град Рас |
Област старе Рашке постала је од времена Берлинског конгреса (1878), од аустроугарске окупације Босне и Херцеговине, предмет сталних политичких манипулација аустроугарских империјалних идеолога и њихових наследника у вођству Комунистичке партије Југославије и великохрватског - нацистичког покрета. Циљ им је био и остао - фрагментација србског територија и продубљивање политичких, регионалних и верских подела у србском народу.
Босанскохерцеговачки муслимани, и рашки муслимани, били су средство у рукама идеолога такве политике у борби против србског покрета и србског националног уједињења. На таквим идеолошким основама, током деведесетих година 20. века уобличена је конструкција о "Санџаку" као вишевековној историјској целини, засебној у сваком погледу у односу на своје окружење, осим у односу на Босну чији је наводно историјски део.
Османско име
Започет
окупацијом Босне и Херцеговине 1878, процес сепарирања Рашке области у
односу на своје окружење имао је неколико «фаза». Преовлађујући
став муслиманског вођства рашке области током последње деценије изнет
је у "Меморандуму о успостављању специјалног статуса за Санџак"
обзнањено јуна 1993. године у Новом Пазару од стране "Муслиманског националног вијећа Санџака". У
одељку 3 под насловом "Граница Санџака" стоји: "Територија Санџака на
којој се успоставља специјални статус обухвата подручја следећих
општина:
 |
| Петрова црква у Расу из VIII века |
За нас који смо рођени на овом простору, а и за све друге који макар нешто знају о њему - звучи невероватно!
У нашој науци као и у нашој политичкој и културној јавности већ годинама влада нека чудна пасивност пред оваквим и сличним политичким конструкцијама и неистинама, и када је реч о Рашкој области, али и о Косову и Метохији и другим областима у којима се ради о животно важним интересима србског народа. Крајње је време да отворимо ширу расправу о неколико важних питања која се тичу Рашке и идеје бошњаштва.
Прво, шта је то "Санџак" и како се десило да историјско име области - Рашка почне да потискује назив османске управно-административне јединице "санџак" (само овде од толико стотина санџака широм Османског царства). Друго, каквог је етничког порекла становништво које насељава Рашку област и да ли су рашки муслимани, уосталом као и босанскохерцеговачки, у великој већини део србског народа, исламизованог током претходних векова, или "Бошњаци-муслимани" (што подразумева да постоје и бошњаци-православни и бошњаци-римокатолици). Треће, када почиње да се отвара и са којим политичким циљем "санџачко питање" у Рашкој и зашто се појам Босне и бошњаштва намеће овим просторима.
Свети Сава
Обласно
историјско име Рашка, које се нарочито у западноевропским изворима
понекад ширило и на целу Србију, живело је током османске власти
напоредо са административноуправним називима турске управе (као и у
другим деловима Османског царства, уосталом као и данас што се чини и
овде и у свету). Мањи
део ове области, углавном онај који је припадао Херцеговачком санџаку
са седиштем у Пљевљима и делом данашњих општина Прибој и Пријепоље (до
иза Милешеве), убрајао се и у Херцеговину. Први руски конзул у Сарајеву А. Г. Гиљефрдинг, познати слависта, пропутовао је ову област 1857. године
и у својој књизи Путовање по Херцеговини, Босни и Старој Србији (Санкт
Петерсбург 1859), бележећи да је Милешева "прва светиња у старој
Србији", записао и следеће: "Херцеговина, део баштине св. Саве, још из
времена док је он живео на двору свога оца, под именом Растко, а касније земља у којој су се чувале његове мошти, назива се "облашћу св. Саве
"и под тим именом је позната целом Западу, много векова после смрти
србског просветитеља. Њени владари, поставши у 15. вијеку независни,
носили су титулу Херцега Св. Саве, називајући се и чуварима његовог
гроба."
Не залазећи овом приликом у даљу прошлост указујемо на општеприхваћено име Рашка у западноевропској литератури и картографији током 19. и почетком 20. века, нарочито код Немаца, независно од админситративним-управних назива који су се мењали зависно од политичких прилика и одбрамбено-стратегијских потреба османске државе. На великој мапи Европске Турске, чувеног картографа Хајнриха Киперта, објављеној у Берлину 1853. године, простор од реке Таре до планине Рогозне означен је крупним словима "Rascien" (Рашка). Херцеговина се у правцу Таре завршава са Дробњацима, иако је седиште Херцеговине до 1833. било у Пљевљима. Кипертове карте су, иначе, биле основа за расправе и одлучивање на Берлинском конгресу (1878).
Британски капетан Едмунд Спенсер на путовању 1850. године описује разне делове европске Турске и између осталог помиње "планинске области Горње Мезије и Рашку".
Чак и Беч
Карл Сакс је 1864. у Бечу објавио дело Скице о становницима Босне (на немачком). Био је официр, затим вицеконзул (1870) па конзул Аустро-Угарске у Сарајеву. Говорећи
о уском појасу земљишном којим је Босна и Херцеговина повезана са
осталим турским провинцијама, Сакс истиче да тај појас, односно "округ
Нови Пазар ни у ком случају није историјски оквир земље него је то онај
круг који је некада припадао србској области Рашкој и Старом Влаху и тек је као турски пашалук Нови Пазар уједињен са ејалетом Босна".
Иако је аустроугарска дипломатија после окупације Босне и Херцеговине настојала да успостави потпуну војничку, политичку и обавештајну контролу над Рашком облашћу, ради спречавања повезивања Србије и Црне Горе и успостављања своје територијалне везе са албанским областима и са централним деловима Старе Србије (Косово и Метохија), назив Рашка и даље се користио у стручним и публицистичким радовима.
Ипен и Штерн
 |
| Манастир Сопоћани у Расу |
У
уводном делу обимне војнообавештајне студије под насловом Детаљан опис
Пљеваљског санџака и Косовског вилајета (на немачком), објављеној у Бечу
1899., пише да је земљоузина између Србије и Црне Горе'' позната као
Рашка ", и да" на северу Рашка се простире до границе
Босне ". Чак и у време Првог светског рата, након аустроугарске
окупације, Георг Штерн је објавио поменуто Ипеново дело под насловом"
Стара Рашка ".
Санџак - нова конструкција
Што се тиче назива "Санџак" за област старе Рашке јасно је да је реч о политичкој конструкцији новијег датума, изведеној из "санџак" као назива османске административно-управне јединице (величине округа). За време постојања османске власти на овом простору до 1912. године никада није постојала било каква управно територијална јединица са именом "Санџак", већ се тај простор делио, као и цело царство, на различите санџаке са конкретним именима. Детаљан приказ свих подела из промена дат је, у одличној књизи Хазима Шабановића Босански пашалук постанак и управна подела (Сарајево 1982). (Из пријепољске ревије "Савиндан")
Рихтер за Рашку
Професор географије на Универзитету у Грацу Едуард Рихтер, дворски саветник у обимној студији Прилози географији Босне и Херцеговине објављеној у књизи 15 гласника Земаљског музеја у Сарајеву по правилу користи појмове Стара Рашка или Рашка, или чак уместо новопазарски санџак понекад каже "Стара Рашка санџак". Пишући о југоисточним границама Босне у ранијим вековима Рихтер каже: "Једва се даде одредити граница нашег подручја на југоистоку, где је грамичило румелијски подруч". Како се зваше главна маса европске Турске, Стара Рашка, којој припадаше данашњи новопазарски санџак, створила је посебни пашалук, који је био под беглербегом румелијским. Где су текле границе овога према Босни, не знамо ... "
Аутор: Др Славенко Терзић
Извор: Вечерње новости, 09.02.2003.; страна 13
