 |
| Генерал Јован Атанацковић |
Неколико месеци радио је Комитет са
пензионисаним генералом Атанацковићем на окупљању првих четника. Стара
Богословија је била комитска касарна. Две чете биле су у априлу 1904. спремне
за полазак. Две чете идеалиста, патриота, осветника, несретника, јунака. Њихове
две војводе биле су већ крштене у крви и четовању. Анђелко Алексић, ашчија до
Оријента, превео је годину дана раније прву малу чету, а други вођа ЂорђеЦветковић из Лешика код Тетова, пуст и весељак, убио је Ћор Заима.
Три
дана пре нишког састанка владара, 28. априла, у Београду заклеле су се обе
чете.
У
влажној и мрачној улици близу Саве и баре Венеције, тога вечера, када је и
последњи фијакер са железничке станице био већ отишао, пролазили су у групама и
сами, неки људи пажљиво и тихо и сви су се заустављали у сенкама око куће Луке
Ћеловића. Кад су се врата отворила и једна их рука позвала, ушли су сви, њих
тридесет без ларме као у цркву.
У
трпезарији за столом чекали су их Атанацковић, Гођевац, Лука Ћеловић, Васа Јовановић, Рафајловић, прота Никола Стефановић и још један члан четничког
одбора.
Поздрављали су се збуњено, питајући се са свима редом. Ћеловић их је
увео у велики салон у коме је на средини стајао на столу крст са јеванђељем.
Ћутали су и очекивали узбуђени и узнемирени. У салу је ушао генерал Атанацковић
са члановима одбора. Почео је да им говори о великим тешкоћама које их чекају,
о опасностима којима се излажу.
„...ако се ко од вас осећа слабим да не може овде да издржи из ма кога
разлога, нека се слободно издвоји одмах. Нико му неће ни једне речи за то
пребацити.“
Још
генерал није ни завршио, а четници дотле мирни и ћутљиви, од једном су сви
заједно повикали, поносни и одлучни, да ће пре сви изгинути него што ће се
један издвојити.
Стегнутим
грлом одговорио им је генерал да је веровао у њихово јунаштво и да је од њих
такав одговори и очекивао.
 |
| Лука Ћеловић |
Гођевац је донео двосечну каму и револвер и положио их на сто поред
крста и јеванђеља. Ћеловић је изнео хлеб.
Завладала је потпуна тишина. Четници су се примакли столу крај кога је
стајао свештеник. Они који су били напред спустили су по три прста десне руке
на јеванђеље, а сви остали спустили су прсте десне рука на раме своме другу
који је пред њиме стајао.
Прота Никола Стефановић отпочео је заклетву коју су сви четници за њиме
изговарали:
„Во
имја Оца и Сина и Свстога Духа, Амин.
ја –
Анђелко, Крста, Мицко, Коце, Спира... сваки је четник викао своје име –
заклињем се у Господа Бога, у Господа Сина Исуса Христа и Господа Духа Светога;
заклињем се у хлеб овај, заклињем се у крст овај, заклињем се на нож овај и
револвер, да ћу тачно и савесно, безусловно испуњавати све наредбе Комитета
које ми се буду дале, а које иду у корист нашег ослобођења и уједињења са Мајком
Србијом, а под управом Комитета. Ако би се намерно огрешио о дату заклетву, да
ме Бог, крст, име, слава и хлеб казне, а нож и револвер казну изврше. Амин.“
После овог великог обећања генерал Атанацковић је изашао пред њих,
прекрстио се и пољубио крст, јеванђеље и револвер. За њиме су прилазили остали
чланови одбора и сви четници, целивајући крст и оружје.
Генерал се руковао са сваким четником. Поновио им је још једном да од
њиховог рада, храбрости и поштења зависи будућност њихове браће са Југа, којима
ће они сада доћи као први заштитници. Подсетио их је да сав рад Комитета и свој
чувају као тајну, јер цео успех зависи од прибраности и ћутања.
 |
| Капетан Живојин Рафајловић |
Ћеловић је задржао све четнике на вечеру. Били су тек поседали када је
неко залупао на улазним вратима. Када је момак отворио, појавио се један
жандарм. Капетан Рафајловић видећи жандарма, помислио је да су издани и да је
кућа опкољена од полиције. Био је у официрској униформи. Скочио је и повикао на
њега:
„Шта
хоћеш?“
„Молим вас господине капетане, јесу ли ово четници који ће да иду преко
границе?“
„Шта
хоће тај, шта хоће?“ повикао је из трпезарије генерал Атанацковић.
„Дошао сам да се и ја упишем.“ одговорио је жандарм сав збуњен
поцрвеневши.
„Врло добро, јуначе.“ одобровољио се одмах капетан Рафајловић и лупио га
пријатељски по рамену.
Заклели су одмах и жандарма и позвали га за сто међу другове.
Војвода Анђелко је добио новог четника.
