Јован Атанацковић (Неготин, 24. март 1848 — Београд, 9. август 1921) је био генерал србске војске, министар војни и један од оснивача србске четничке организације 1903. године.
 |
| Генерал Јован Атанацковић |
Завршио је гимназију у Неготину и 9. октобра 1865. ступио је у Војну академију. Унапређен је у чин артиљеријског потпоручника 1. јануара 1870, затим у капетана 2 класе 2. августа 1876, генералштабног капетана 1 класе 21. марта 1878, генералштабног пуковника 1. новембра 1892, генерала 6. децембра 1897, пензионисан је 10. августа 1900, реактивиран 20. новембра 1902, и поново пензионисан 31. марта 1906.
Био је водник пољске батерије до 1872, од тад до 1875. командир ћупријске народне батерије, 1875 командир I брдске батерије, 1879. ордонанс-официр краља до 1881. у главном генералштабу, до 1882. био је шеф штаба артиљеријске бригаде, од 30. октобра 1882. до 15. новембра 1883. шеф штаба дивизије стајаће војске, а од тада командант 11. батаљона, па командант шумадијског пешадијског пука. У рату 1876.
био је командир друге пољске батерије, па друге тешке батерије тимочког
артиљеријског пука, затим шеф штаба Крајинске војске. У рату 1877—1878 био је помоћник шефа штаба дринског кора и шеф штаба дринске дивизије. Године 1885. постао је шеф оперативне канцеларије штаба Врховне команде, а 1900. министар војни. Узео је учешћа у Мајском преврату 1903. године. Као истакнути завереник постао је 1903. ађутант ордења краља Петра Карађорђевића.
Србска одбрана
Након Илинденског устанка у Македонији 1903. у Србији се ствара идеја о стварању србског четничког покрета, односно србског четничког комитета који би Србе у Старој Србији и Македонији оружаном руком штитио од насиља чета ВМРО-а и албанских банди качака. Ослабљена турска влада није желела да прекине анархију у Косовском вилајету, јер је у томе видела начин да се пограничне области очисте од Срба. Базу будуће Србске одбране, удружења које је имало да спроводи ту идеју у дело чинила је четворка - Милорад Гођевац, Лука Ћеловић, Јован Атанацковић и Василије Јовановић. Први председник удружења Србске одбране створеног септембра 1903. био је управо генерал Јован Атанацковић и на том положају је остао до јула 1905.
