петак, 06. јануар 2012.

Војвода Илија Трифуновић - Бирчанин

Војвода Илија Трифуновић - Бирчанин
Илија Трифуновић-Бирчанин, (1877, Топола - 3. фебруар 1943, Сплит) србски војвода.

Већ 1906. године отишао је са војводом Петком, у Македонију и четовао по Скопској црној гори као четник, а затим са војводом Вуком четовао по Куманову и тамо остао до Балканских ратова (1912/13.).

Учествовао је у оба Балканска рата, као и у Првом светском рату. Борио се заједно у одредима војводе Вука и ујесен 1916. на Сивој Стени погођен је у руку, која је морала бити ампутирана.

Тада је и војвода Вук погинуо, а Бирчанин је добио звање четничког војводе.

У периоду између два рата, војвода Бирчанин је вршио важне улоге у четничкој организацији. Председник четничког удружења Српска Народна Одбрана (СНО) постао је 1932. Учествовао је у пучу од 27. марта 1941. После Априлског рата избегао је у село Липово код Колашина. У септембру 1941. долази у Сплит. Тада око њега почињу да се скупљају истакнути националисти из Сплита и околних градова. Прихватио је четнички покрет генерала Драже Михаиловића.

У марту 1942. добија писмено овлашћење од Драже Михаиловића да може да води војне и политичке акције у Далмацији и Херцеговини и при том је Илију Бирчанина поставио за команданта области Далмације, Лике, Кордуна и Приморја. Војвода Бирчанин је преко својих пријатеља и чланова Народне Одбране организовао центре отпора у Словенији. Поред тога, војвода Бирчанин је једини имао право да додељује титуле "четничких војвода". Први пут се састао са Дражом Михаиловићем у мају 1942. у селу Пустопољу код Гацка у Херцеговини.

У Пустопољу су донети важни закључци за будућу акцију и одређена су права и дужности свих команданата. Том приликом најважнији предмет разговора је био план како да се четничке снаге домогну јадранских обала и прилаза мору, да би се у датом тренутку створили мостобрани за искрцавање савезничких трупа. Извођење овог плана било је поверено војводи Бирчанину. О томе је извештена и влада и савезници.

Након тога, једна подморница на Корчули донела је за војводу Бирчанина радио станицу, технички материјал и новчана средства. Војвода Бирчанин је извођење ове мисије поверио војводи Момчилу Ђујићу. Тада је унапредио генерала Михаиловића у чин четничког надвојводе. Михаиловић је том приликом предао листу од 25 официра ЈВуО које је стари Бирчанин прогласио четничким војводама. Након његове смрти то право је припало једино Дражи Михаиловићу, као министру војном. Тиме је покушано да се не угаси традиција војводства у Србији.

На почетку свог деловања у Далмацији, војвода Бирчанин је формирао прве групе младих Хрвата који су били југословенски оријентисани, а највећим делом су у те групе улазили студенти и радници. Њима је прикључио младе борце из Шибеника и осталих оближњих места на мору.

На тај начин је формирали су одред који се звао "Одред Војводе Бирчанина", и Сплитско-Шибеничка бригада.

Тешко се разболео у Сплиту. Пред крај живота је унапредио још неке официре ЈВуО у чин војвода.

Умро је у Сплиту 3. фебруара 1943.

Посмртно је одликован од генерала Михаиловића и Лондонске владе Карађорђевом звездом са мачевима III реда


Извор: Википедија