 |
| Војвода Јован Бабунски |
Јован Стојковић, војвода Бабунски: (Мартолци 1878 — 1920.), надимак је добио по планини Бабуни, у Македонији. Живео је 42 године (1878 — 1920). Почео је да иде у школу тек у десетој години, затим га је отац одвео у Велес, који је био бугарска тврђава у Македонији. Отац га је уписао у, тада једину, бугарску основну школу у Велесу. Учитељ га је одмах прекрстио у Бугарина и уписао под именом Иван Стојков. Јовановом оцу то није било по вољи, па га је након завршеног четвртог разреда одвео у српски конзулат у Скопљу, одакле је послат у Београд.
Дошао је у Београд, у гимназију и учио годину дана, па прешао у богословско-учитељску школу, отворену за Србе из Турске. Затим је опет нешто учио у Ваљеву, тамо завршио нижу гимназију, па учитељску школу у Нишу и Београду. Постао је србски учитељ у Тетову. Против војводе Бабунског одмах се дигла ВМРО. Имао је више сукоба са њима и заједно са војводама Глигором Соколовићем из околине Прилепа, Тренком Тујановићем, Јосифом и Михаилом из Брода, Долгачем, Василијем Трбићем и Ценом Марковићем очистио је десну обалу Вардара од бугарских чета или ВМРО-а. Треба знати да су ове борбе биле жестоке, на нож. Годишње је гинуло у Македонији по две хиљаде србских четника, бугарских комита или грчких андарта. Када је 1908. године у Турској извршен преврат и када су дошли на власт Младотурци, прогласили су Устав и опште помирење, војвода Бабунски је неко време прекинуо четовање. Међутим, балкански чир се није могао лечити фразама. Младо-турци су ухапсили војводу Бабунског али је успео да побегне у Србију, одакле је 1912. на челу србске војске састављене од елитних четника прошао Балкански рат од Куманова до Битоља. Исто тако се истакао и на Солунском фронту и добио највиша србска и француска војна одликовања. Умро је у Велесу где му је између два светска рата подигнут споменик, који су 1941. године порушили бугарски окупатори.
О Јовану Бабунском је испевана песма, која је касније препевана у познату четничку песму, Спремте се спремте, четници.
Спремте се спремте четници
Србска ми труба затруби
У тово село Дреново.
Спремте се спремте четници,
Силна ће борба да буде.
Ој напред иде пред четом
Јован Бабунски војвода,
За њим иде пред четом
Васил Велешки војвода.
Извика Јован Бабунски:
Држте го село оздола,
Држте го село оздола
Тува је Стеван Димитров.
Извика Јован Бабунски:
"Предај се, предај, Стеване"
"Не се предајем, Јоване,
Аз сам блгарски војвода!"
Извика Васил Велешки:
Фрљајте бомбе Четници.
Поче им кућа да гори,
Из куће Стеван говори:
"Пуштај ма, пуштај Јоване,
Чета ће да ми изгоре."
Србска ми труба трубаше,
Дреново село гореше.
Србска ми труба затруби
У тово село Дреново.
Спремте се спремте четници,
Силна ће борба да буде.
Ој напред иде пред четом
Јован Бабунски војвода,
За њим иде пред четом
Васил Велешки војвода.
Извика Јован Бабунски:
Држте го село оздола,
Држте го село оздола
Тува је Стеван Димитров.
Извика Јован Бабунски:
"Предај се, предај, Стеване"
"Не се предајем, Јоване,
Аз сам блгарски војвода!"
Извика Васил Велешки:
Фрљајте бомбе Четници.
Поче им кућа да гори,
Из куће Стеван говори:
"Пуштај ма, пуштај Јоване,
Чета ће да ми изгоре."
Србска ми труба трубаше,
Дреново село гореше.
Извор за пјесму: Погледи.рс
