 |
| Богдан Медаковић |
Богдан Медаковић (Нови Сад, 11. април 1854 — Беч, 11. мај 1930) је био адвокат, председник Хрватског сабора у Аустроугарској монархији.
Богдан Медаковић је рођен у Новом Саду 14. маја 1852. године као син Данила Медаковића. После завршетка школовања и стицања титуле доктора правних наука у Бечу са само 21 годином, неко време је радио у суду у Сремској Митровици, а 1879. отворио је самосталну адвокатску канцеларију у Загребу. Политичку каријеру је почео 1883. године када је ушао у Хрватски сабор као заступник изабран у котару Срб. У Сабору се ангажовао у новооснованом Србском самосталном клубу, као његов секретар. Године 1896. изабран је за председника Србске православне црквене општине у Загребу и ту част је обављао до 1909. године. Биран је за посланика на Србском народно-црквеном сабору у Сремским Карловцима.
Залажући се за слогу и политички савез са Хрватима
у Аустроугарској монархији, као вођа Србске самосталне странке Богдан
Медаковић је активно учествовао у доношењу Задарске резолуције која је
резултирала стварањем Хрватско-србске коалиције. Као угледни загребачки
адвокат учествовао је у одбрани „велеиздајника“ у процесу који се против
53 Срба водио пред Загребачким судбеним столом. Био је укључен и у одбрану на бечком „велеиздајничком процесу“ против историчара Фридјунга.
Медаковић је 1906. године изабран за председника Хрватског сабора и на тој дужности је остао све до 1918.
године. Као председник Сабора био је члан Магнатског дома у Угарском
парламенту. Као тадашњи председник Сабора 1918. године прогласио је
раскид државно-правних веза са угарском и аустријском царевином што је
отворило пут стварању Краљевине СХС.
Богдан Медаковић се истакао и као следбеник Матијевићеве идеје стварања "Привредника". Као велепоседник и један од најбогатијих и најугледнијих Срба у Монархији био је оснивач и највећи деоничар Србске банке у Загребу, где је имао одлучну реч као њен потпредседник. Преузима лист „Србобран“ 1897., а запажене су и његове активности на оснивању листа „Србско коло“ који је у Загребу излазио до 1903. године.
Медаковић је био одлучан борац у борби за очување црквено-школске аутономије, за слободу говора и за парламентарни систем у тадашњој Хрватској. Залагао се за заједничку борбу с Хрватима за југословенство.
После стварања Краљевине СХС Богдан Медаковић се повлачи из политике.
Извор: Википедија
