 |
| Реконструкција грба Мрњавчевића |
Грб Мрњавчевића, као и грб Немањића, реконструисан је на основу две засебне хералдичке целине. Једна је композиција шлема, челенке и плашта, а другу чине штит и представе на њему. На печату краља Вукашина од 5. априла 1370. г. приказана је хералдичка композиција шлема, плашта, јастучића (дашчице) изнад шлема челенке у облику женске главе са круном. Већ је поводом грба Немањића речено да је приказивање шлема и челенке, без штита, било уобичајено у хералдичкој пракси Србије XIV века. Представа на печату краља Вукашина следи ову праксу. Шлем, плашт и јастучић слични су онима на грбу Немањића познатог са новца Стефана Дечанског, цара Душана и цара Уроша. Кацига је као и код Немањића дубоког типа, а јастучић је украшен на сваком углу са по три куглице. Плашт је на печату сасвим једноставан. са три набора. У челенци се појављује женска глава са круном и минђушама, што је особеност грба Мрњавчевића. Облик лица, круне и минђуша веома је сличан портретима краљица на србским фрескама XIV века. У нашој реконструкцији стилизација је изведена на основу Вукашиновог печата као и према лику царице Јелене са фреске у Леснову, у цркви Св. Арханђела (на зиду северне припрате) из 1349. г. Занимљиво је да је састављач Охмучевићевог грбовника знао да се у челенци Мрњавчевића јавља женски лик. На грбу Мрњавчевића у грбовнику Коренића-Неорића, као и у Фојничком, појављује се у челенци лик наге жене која држи заставу.
 |
Грб Мрњавчевића из
Београдског грбовника II |
Штит и представа на њему, на нашој реконструкцији, преузети су из Коренића-Неорића и осталих
илирских грбовника. Тешко је утврдити веродостојност представе на штиту, али су сви елементи те хералдичке композиције били познати и употребљавани у Србији XIV века. За крст нема потребе наводити примере, а орао, двоглави, понекад и једноглави, јавља се на одећи и другим украсима. Оцила која су приказана на овом грбу појављују се, такође, у Србији XIV века. На полијелеју из Дечана из 1397. г. смењују се оцила са крстом и двоглавим орловима. Порекло оцила и њихов значај за србску хералдику размотрени су детаљније у коментару грба Обреновића. Овом приликом би се само могло споменути да је саствљач Охмучевићевог грбовника био упознат са елементима србске хералдике пошто је облик оцила у грбовнику Коренића-Неорића готово идентичан са онима на дечанском полијелеју. А Соловјев претпоставља да је састављачу грбовника ту информацију дао калуђер Љубибратић, који је 1595. г. долазио из Пећи у Напуљ и чији се породични грб такође налази у грбовнику Коренића-Неорића.
Извор: ГРУПА АУТОРА, Родословне таблице и грбови србских династија и властеле
