Када је на Мајској скупштини митрополит Јосиф Рајачић изабран за патријарха, истакао је он на свој двор црвено-плаво-белу заставу, која се од тада сматра за заставу србске Карловачке митрополије и србског патријарха
 |
| Мајска скупштина, рад Павла Симића |
Прецизан опис заставе и грба дао је у свом историјском образложењу одлука донетих на Мајској скупштини,
Осветлењу искања народа сербског у Аустрији у ово време, 6. маја Јаков Живановић. На крају свога списа нагласио је да су народу потребни и
знаци отличителни: застава и грб. Заставу сачињавају три боје, хоризонтално постављене: одозго црвена, у средини плава, доле бела. На плавој, као карактеристичној боји, налази се народни грб. Грб сачињава бео крст на округлом црвеном пољу, између чијих кракова стоји по једно оцило, свега четири, челикасте боје, опасан с десне стране жировом, а с леве маслиновом гранчицом, које су доле везане плавом пантљиком. Цео тај штит, поље, лежи на војводској порфири, висећој испод војводске, затворене, на два дела раздељене круне. Овај грб требада буде народни, који ће србски народ употребљавати свугде, мимо географских, земљописних грбова, које свака провинција има, као што нпр. Срем има јелена који се одмара под јабланом. Као што поједине породице имају своје грбове,треба да га има и народ. У овако важном народном предмету не треба да буде произвољног мењања боја заставе.
Документ је усвојен у заседању православне општине сремскокарловачких Срба и штампан је као летак.
