Реконструкција грба Балшића |
Порекло овог мотива прилично је тамно, али исто тако врло карактеристично за илирску хералдику. Звезда се појављује на грбу Балшића у чувеном Рихенталовом зборнику о сабору у Констанци 1415. г. Рихенталов зборник, не претерано поуздан, користили су аутори илирских грбовника, што се види из бројних примера. Вероватно је и звезда у илирским грбовницима преузета од Рихентала, а можда од тог времена и почиње врло спорна идентификација зетских Балшића са напуљским племством. Састављач Охмучевићевог грбовника сигурно је био добро упознат са напуљском хералдиком. Напуљском вицекраљу уосталом и приноси 1594. г. Петар Охмучевић своја фалсификована родословља, а не устеже се да међу своје претке уврсти и Балшиће. Врло је вероватно да је први од илирских грбовника и настао тих година у Напуљу. Могуће је претпоставити да је аутор грбовника зетске Балшиће повезао са старом напуљском племићком породицом Balsa/Balza, а преко њих можда и са провансалском властелом Baux/Baulx чији је наводни грб златна звезда у црвеном пољу. Спорна веза између зетских Балшића и напуљских и провансалских породица ничим није доказана, али је могла добро да послужи ауторима илирске хералдике.
Грб напуљске породице Del Balzo |
Да би цела ситуација била још компликованија Ч. Мијатовић у својој генеаологији Балшића, на основу породичних веза Обреновића са румунском породицом Балша, више него натегнуто изводи закључке о томе да су Обреновићи наследници зетских Балшића. Пре њих Обреновићи би били наследници, с једне стране напуљског и провансалског племства, а с друге стране Немањића, те као такви легитимни обновитељи краљевства. У сваком случају, средњовековни сфрагистички и нумизматички извори недвосмислено показују да је грб Балшића био вучја глава.
Извор: ГРУПА АУТОРА, Родословне таблице и грбови србских династија и властеле