понедељак, 01. април 2013.

Мајор Коста Тодоровић

Коста Тодоровић (Ужице, 1882. — околина Сребренице, 14. септембар 1914) је био србски војник, мајор и командант Златиборског добровољачког одреда у саставу Ужичке војске

Животопис 

Откривање споменика Кости Тодоровићу
Рођен је у Ужицу, а умро у борбама код Сребренице 14. септембра 1914. Коста Тодоровић је рано остао без родитеља што му отежава одрастање, али га и очврћује. Учио је занат послужујући по туђим кућама. Два разреда реалке завршио је у Ужицу, од 3. до 6. разреда у Београду, а остатак у Ваљеву. Пошто због младости није могао бити примљен у војну службу, Коста проводи време послужујући у кући Милорада Гођевца једног од три оснивача србског четничког покрета. Код њега се Коста надахњује патриотизмом и жељом за уједињењем Срба и улази у контакт са србским официрима и заграничним активностима србске владе и војске. По завршетку 7. разреда гимназије. Коста ступа у чувену 32. класу Војне Академије која је дала војводу Вука Поповића, војводу Брану Јовановића, Воју Танкосића и друге.

Као млад потпоручник Коста служи у родном граду, а онда као капетан у Пожеги, а касније као погранични официр у Лозници. Већ тада Коста ступа у преписку са Принципом и његовим сарадницима који ће касније у Сарајеву убити Франца Фердинанда. Након атентата Коста бива оптужен за саучесниство и неко време се примирује. Још раније, за време рата са Турцима, Тодоровић се истицао у борби. О њему се почињу испредати легенде, важи за поузданог, храброг официра који је увек спреман се жртвовати за добробит отаџбине.

Када је након атентата објављен рат Аустроугарској, Коста се јавља у штаб Ужичке војске. Међутим, он по својој молби образује герилску чету и одлази у помоћ браћи са друге стране Дрине. Ту долази до жестоких борби са непријатељем у којој се Коста Тодоровић истиче као и небројано пута до сада. Међутим, у борбама око Сребренице на Караџића брду са Аустријанцима он бива тешко рањен у слабине и обе ноге и склања се са својим верним пратиоцима на место недалеко од јека борби. На његову несрећу, Аустријанци га ту налазе и 14. септембра 1914. живог га спаљују заједно са својим саборцем Јованом Живановићем, студентом родом из Вишеградског краја или из Брчког.

О погибији мајора Косте Тодоровића и његовом спаљивању док је још био жив, писао је француски књижевник Анри Барби.

Споменик 

На десетогодишњицу спаљивања у септембру 1924. преживели добровољци су му подигли споменик у Сребреници, који су усташе почетком Другог светског рата порушиле. Солунски борац Крсто Катанић из осаћанског села Лијешћа је спомен-плоче са овога споменика сачувао и закопао на своје имање. Пред смрт 1981. је своме сину повјерио мјесто где се споме-плоче налазе. Крстин унук Стаменко Катанић је плоче откопао 1996, када су постављене у Сребреници.

Срби у Скеланима су након Првог светског рата прву основну школу назвали Државна Основна школа „Мајор Коста Тодоровић”, а школи је 1992. поново враћен тај назив. 

Подружница Савеза удружења ослободилачких ратова Србије од 1912. до 1920, му је на његов рођендан у центру Ужица подигла бисту 2000. године.



Извор: Википедија