Вид Вукасовић-Вулетић (16. децембар 1853, Брсечине код Дубровника—10. јули 1933, Дубровник) био је дубровачки етнограф, историчар и књижевник.
Биографија
 |
| Чланак са сликом Вида Вукасовића - Вулетића у "Босанској вили" из 1897. године. |
Школовао се у семеништу у Дубровнику почев од 1866. године, а у истом месту је 1875. године завршио вишу гимназију. Године 1876. године завршио је препарандију у Арбанасима код Задра, након чега је две године радио као учитељ у основној и грађанској школи у Дубровнику, да би потом 19 година учитељевао у грађанској школи у граду Корчули. Од 1897. године предавао је у женској препарандији у Дубровнику где је предавао језик, историју и географију. Изабран је за дописног члана Србске краљевске академије 5. фебруара 1907. године. Био је члан многих учених друштава, вишеструко одликован домаћим и страним одликовањима и сарадник великог броја домаћих (југословенских) и неколицине страних часописа.
Научни рад
Вулетић-Вукасовић био је књижевник, истраживач старина и народних
обичаја. Културне појаве тумачио је са становишта својих сазнања из
области етнографије, књижевности, историје уметности, археологије и
историје. Био је неуморан путник и на својим путовањима је описивао
споменике културе, стара гробља, античке и средњовековне натписе, грбове
појединих породица и градова и истраживао је и објављивао архивску
грађу. Највећи део Вулетић-Вукасовићевог научног опуса односи се на
епиграфске споменике. Објављивао је грчке, римске, старосрбске надгробне натписе
и латинске средњовековне натписе настале током периода власти Млетачке
републике. Један је од првих истраживача који је обилазио некрополе
стећака у Далмацији, Босни и Херцеговини, почев од 1882. године.
Истражујући годинама стотине старосрбских гробова по Херцеговини и Босни
објавио је књигу Биљешке о култури јужнијех Славена, особито Србаља
(Дубровник, 1897). Ту је научном свету представио типологију
старобосанских споменика: плоча, стећак, ступац. Бавио се и истраживањем
сцена и представа на стећцима настојећи да их типолошки одреди и
протумачи њихово значење. Уoчавао је њихове везе са босанском црквом али
ју је разликовао од богумилске. Део ових запажања презентовао је
светском конгресу фолклора у Чикагу 1893. године.
Бавио се и хералдиком изучавајући грбове (Охмућевића,
Овчаревића—Гучетића) и родослове ових породица, као и сигилографијом (у
овој области изучавао је печате града Корчуле, Дубровника, србске печате
из Босне, средњовековни печат Вида—Нароне, печат са Пељешца и друге).
Његова истраживачка интересовања обухватала су и историју цркве. Писао
је о фрањевцима на Корчули у 14. и 15. веку, грбу босанских фрањеваца из
Краљеве Сутјеске, делатности редовника дубровачке бискупије, женским
манастирима у Дубровнику у 13. веку. Дубровачка историја такође је била
предмет његових истраживања а из богате историје Дубровачке републике
бавио се историјом Јевреја у Дубровнику, златарском делатношћу у овом
граду, енглеском влашћу на острву Корчули, документима о куги на
Корчули. Посебно се позабавио историјом ћирилице код римокатолика до
краја 18. века у Босни и Далмацији и односом Мурата I према хришћанству.
Извор: Историјска библиотека
