Стеван Симић је био србски географ, просветни и национални радник у Старој Србији и народни посланик у Краљевини Југославији. Родио се у Кратову 1882. Основну школу завршио је у месту рођења а гимназију у Солуну и Цариграду. По завршеној гимназији био је учитељ у селу Тураљеву код Кратова. Одлази на студије у Београд где дипломира 1906. код Јована Цвијића. Од 1906. до 1912. био је наставник у србским гимназијама у Битољу, Пљевљима, Солуну и Скопљу. Био је активан члан србске четничке организације. За време Првог светског рата као полиглота служио је као преводилац при Британској команди. После рата био је директор гимназија у Велесу, Охриду и Призрену, награђиван као управник најбољих школских установа у држави. Због неслагња са партијским котеријама пензионисан је 1929. након чега
је изабран као народни посланик кратовског среза. По почетку Другог
светског рата враћа се у Београд
где остаје до краја рата. Након рата одбија да промени презиме и да се
изјасни као Македонац због чега је трпео разне притиске. Аутор је више
стручних расправа из области етнологије, историје и археологије. Умро је
у Скопљу 1962. године. Његова заоставштина похрањена у архиву САНУ
представља прворазредни извор за историју Срба у данашњој Македонији.
Дела
Историја кратовске области, Београд 1914.
Комитско четовање у Старој Србији и Македонији 1903-1912, Београд 1998.
Комитско четовање у Старој Србији и Македонији 1903-1912, Београд 1998.
