Атентати Унутрашње македонске револуционарне организације (ВМРО)
Обесхрабрена
неуспесима у директним сукобима са србским четама и озлојеђена ширењем
србске организације, ВМРО је покушала, да појединачним убиствима србских
првака, уздрма нарасле србске позиције. Тако су у Прилепу убијена четворица виђенијих Срба, међу њима и србски књижар Илија Поп-Антић. Уследила је жестока одмазда. Чете Глигора, Бабунског, Трбића, Долгача и Јосифа, ликвидирале су, за само два дана, 27 угледних бугараша.
 |
| Војводе Мицко и Довезенски |
Ситуација
у Источном Повардарју поправљена је, већ у августу, повратком на терен
Пећанчеве и Крстићеве чете, као и продужењем одсуства Џервинцу од стране
Министарства војног. Србска
организација је спроведена у селима: Орах, Крстов Дол, Ранковце,
Бељаковац, Дубочица, Добровница, Велика и Мала Црцорија. Жељу да пређу на србску страну исказала су и села: Милутинце, Ветерница, Облавце, Руђинце и Страцин. Овиме је "Србска одбрана", поред кумановског, задобила и паланачки срез.
Народна Скупштина Србије, новембра 1906, изгласала је буџет за наредну годину. Поред редовног кредита од 300.000 динара за помоћ пострадалима у Старој Србији и Македонији, одобрен је и поверљиви кредит за заштиту народних интереса на овим просторима у износу од 1.375.000 динара. Званична Србија је, према томе, за активности "Србске одбране" у 1907. години обезбедила 1.675.000 динара.
Крајем 1906. дошло је до персоналних промена у Централном и Извршном одбору. У Централном одбору председник је постао почасни генерал Никодије Стефановић Тимочки, секретар Панта Радосављевић Дунавски; нови чланови су постали потпредседник Народне скупштине академик Љубомир Јовановић и мајор Душан Туфегџић. Чланство је престало др Милораду Гођевца, др Драгиши Ђурићу и капетану Јаши Ненадовићу. Нови председник Извршног одбора постао је мајор Божидар Терзић.
Смрт 25 Срба
Он је за своје сараднике предложио. Председника
врањског окружног суда Тому Ђурђевића, директора гимназије Симу
Златичанина, трговце Ђоку Антића и Тасу Стејића, неименованог председника
првостепеног суда и чиновника Задруге Светислава Краљевачког. Овај
предлог образложио је, у писму генералу Стефановићу, потребом да у
Одбор уђу виђени Врањанци, чланови различитих странака, како на овом
послу, од највећег народног интереса, не би превладавале страначка
политика и странчарске страсти.
Током 1906. бугарске организације убиле су 25 Срба у Старој Србији и Македонији. Овај пад броја убистава може се у доброј мери приписати "Србској одбрани", која је у овој години успела да, у великој мери потисне бугарске организације.
