 |
| М. Ристић |
Михаило Ристић (1854 — 1916), познат као Уча или Џервинац, био је србски официр, завереник из 1903. и шеф горског штаба Источног Повардарја за време србске четничке акције у Старој Србији и Македонији почетком 20. века.
У цивилу је био учитељ отуда надимак „Уча“. Као резервни официр учествовао је у Србско бугарском рату 1885. након чега 1892. ступа у активну војну службу. За време стварања завере која је за циљ имала убиство краља Александра Обреновића има велики утицај код млађих официра. У ноћи 29.5/11.6. 1903. то јест у Мајском преврату он извршава егзекуцију краљевског пара. Као активни капетан укључује се у четничку акцију у рангу шефа горског штаба
Источног Повардарја (имао је команду над четама прешевског,
кумановског, кратовског и кривопаланачког краја). Као шеф се није
најбоље показао иако је на функцији био од пролећа 1906. до зиме 1907. Код четника није био омиљен због другарства са Љубомиром Вуловићем, такође завереником и чланом Извршног одбора Србске одбране у Врању.
Вуловић и Џервинац су касније оптуживани за проневере и изнуде као и
ликвидације непослушних и сумњивих. Михаило Ристић учествовао је и у Балканским ратовима 1912-1913. али у редовном кадру не у четничким одредима. Борио се сада већ са чином потпуковника и у Првом светском рату, у коме након рањавања умире у Бизерти 1916. године.
