СРБСКА ЋИРИЛИЦА
Србска ћирилица као и остала обележја србског националног идентитета озбиљно је угрожена. Све су гласнији повици такозваних ''модерних Срба'' да је ћирилица старомодна и примитивна, те Срби мало по мало почеше да се стиде свог писма и да га све више замењују латиницом. Аверзија према Србима који се залажу за очување ћирилице, толико је велика да их ''мондијалисти'' чак називају и фашистима само зато што свој матерњи језик пишу сопственим писмом.
Латинично писмо је саставио Људевит Гај специјално за потребе Хрвата. Вук Стефановић Караџић и Ђура Даничић саветовали су Хрвате како да усаврше гајевску латиницу али су Хрвати прихватили тек крајем 19. века од Ђуре Даничића слово đ уместо Гајевог двознака dj. То једно слово свакако није разлог да се Срби одрекну свог ћириличног писма и замене га хрватском латиницом.
Има оних који мисле да ћирилица и латиница треба да постоје у србском језику као два равноправна писма. У суштини за сваки језик може се измислити велики број писама али то је бесмислено и апсолутно непотребно. У свету нема народа који је у свој језик увео више равноправних писама. Постојање два писма само доводи до поделе србског народа на новој основи - на латиничаре и ћириличаре што ствара нетрпељивост међу њима.
Вера и писмо су нераскидиво повезани. Ћирилица је везана за православље, латиница за римокатолицизам, а глагољица је била везана за паганску веру. Латински бискупи су за време синода у Салони прогласили буквицу ђавољим изумом и забранили њену употребу под претњом искључења. Хрватска, Чешка и Пољска напустиле су ћирилицу и свуда је почела борба између ћирилице и латинице као и борба између две цркве кроз векове. Сваки пут када су се Срби одрекли своје православне вере, одрицали су се истовремено и свог ћириличног писма.
Могу се чути повици и да ћирилица није згодна за рад на рачунару. Напротив она је компатибилна с новим информатичким технологијама.
Они који се залажу за ''европску Србију'' тврде како не можемо у Европу и свет без латинице, и како се морамо одрећи ћирилице. То је наравно заблуда - не постоји једна '' светска латиница'' него немачка, енглеска, шпанска, данска, француска и друге латинице као што постоје разне врсте ћирилица као што су србска, руска, украинска и тд. Данас су неки језици у већој употреби у свету као на пример енглески, али он не користи хрватску латиницу већ енглески тип латинице.
