Народно васпитање сокола

Соколски покрет настао је као покрет за јачање србске и словенске свести. Схватање сокола изразио је др Лаза Поповић

Идеју соколску чини синтеза вежбе и националне културе. Основни циљ сокола био је телесно здрав, морално јак, а национално свестан народ. Кроз гимнастику спремали су физички здраве, јаке и способне генерације за одбрану земље. Просветни рад соколи су спроводили у међуратном периоду кроз 2.200 друштава и сеоских чета. Међу члановима соколских просветних одбора били су учитељи, књижевници и научници (књижевник Нико Бартуловић, историчар Љуба Јовановић....). Соколски народни универзитет био је ваншколска установа основана по угледу на народне универзитете. Савез сокола планирао је да свака Жупа оснује у свом седишту народни универзитет, али до почетка рата само је Жупа Београд основала свој универзитет. Предавања су одржавана у Дому Соко Матице у Делиградској улици. О раду универзитета извештавао је Гласник Жупе Око соколово. На Теразијама, у кући Крсмановића (данас Протокол) радио је до почетка рата Соколски музеј. Посебну пажњу соколи су посветили селима, у којима је живела већина становника Краљевине Југославије.

Прву сеоску чету основао је Чеда Милић у Бијелом Пољу код Мостара. Први и најважнији задатак сеоске чете био је описмењавање. Течајеви за неписмене одржавани су током зиме када није било пољских радова. За помоћ селу ангажоване су студентске радне чете. Студентске чете основао је др Лаза Поповић.

Соколске вредности - ПОРОДИЦА

Једна од првих акција студентских радних чета била је градња пута до Бранковог гроба на Стражилову у лето 1934 г. Градња соколане била је врхунац активности сеоске чете. Широм земље подизани су соколски домови и вежбалишта у грађевинској традицији краја у коме су подигнути. Најзначајнији архитекта националног стила Момир Коруновић, председник Грађевинског уметничког одсека Управе Савеза Сокола Краљевине Југославије трудио се да оствари идеал народног оживотворења у уметности.

Поред јавних зграда пројектовао је 16 соколана и вежбалишта. Соколана је била средиште културног и националног рада за село и ширу околину. У соколским домовима били су смештени аматерска позоришта, књижнице и културна друштва која су сарађивала са соколима. Најбољи гуслари, чланови сокола обилазили су соколске домове и учествовали на гусларским поселима. Соколи су обележавали значајне верске и државне празнике (Видовдан, Дан Уједињења...) приређивањем свечаних академија.

Заједно са родољубивим и културним друштвима учествовали су у прославама значајних догађаја као што је била 1940 г. прослава 25. годишњице Мојковачке битке. Савез сокола штампао је Споменицу Деведесет три дана борбе од Дрине до Мојковца. У предговору Споменице штампан је проглас Савета патриотских, ратничких и витешких организација каже се:

Али тим подвигом мојковачким потврђено је... да ми увек у тешким часовима наше историје стојимо нераздвојни раме уз раме у одбрани наших вековних идеала и најсветијег од свих њих Слободе и Части нашег Народа. Наша нација у мојковачкој епопеји наћи ће сјајан пример за данашња судбоносна времена.

Аутор: Саша Недељковић