субота, 07. јануар 2012.

Богдан Југовић Хајнц

Богдан Југовић Хајнц, Војвода Богдан, пешадијски поручник и четнички војвода (Ваљево 1882. — 30. 5. 1905, село Петраљица код Куманова).

Син Пољака, санитетског официра, који је као емигрант нашао уточишта у Србији, Хајнц је одмалена одгајан као прави србски родољуб. Оставши рано без родитеља прешао је на школовање у Београд и по завршетку 6. разреда гимназије, ступио је у војну академију 1. септембра 1899, а 2. августа 1901. године постао је пешадијски потпоручник.

Одличан официр, одушевљен родољуб и уверен демократски дух, Хајнц никако није могао да прежали што га његови другови завереници нису увели у заверу (Мајски преврат) од 29. маја 1903. године. У пролеће 1905. Југовић је све своје имање опоруком одредио за циљеве четничке организације, изузимајући један легат од 3.000 динара једном своме другу, и онда је и сам пошао у рат.

Уочи 30. маја 1905. чета, коју су водили Боривоје Јовановић звани војвода Брана и Југовић заноћила је у селу Петраљици. Неко их је пријавио Турцима. Ујутро, када је хтели да крену даље, чета је видела да је са свих страна опкољена турском војском. Борба је трајала скоро цео дан. Погинула су обе војводе и сви четници, изузевши једног јединог, који се као чудом спасио. Војвода Хајнц је погинуо међу првима, војвода Брана последњи. Војвода Брана се бацио у ватру и умро певајући слободи пред запрепашћеним непријатељима.

На Петровдан 1923. армијски официри I и III армије открили су споменик војводама Хајнцу и Брани и њиховим четницима, на месту, где су јуначки пали. О двадесетгодишњици од дана Петраљичке битке, 30.5.1925, код петраљичке цркве посвећен је споменик, који је војводи Хајнцу подигао његов друг генерал Петар Живковић. Њихова смрт дуго је опевана у народу. Између два рата био је популаран позоришни комад „Војвода Брана“ и често је игран у Јужној Србији, како се онда звала Македонија.

У Београду једна улица носи његово име, али не и у родном граду Ваљеву.


Народна енциклопедија, 1927. године, Миомир Миленовић.