Повест србског сокола

Стеван Тодоровић

Србији су у 19. веку били потребни школовани људи за изградњу државе. Образовани Срби из Војводине и са Приморја су прелазили у Србију да би учествовали у изградњи србске државе и културе. Њих су сматрали за националне прегаоце. Један од таквих прегалаца био је сликар Стеван Тодоровић. Прешао је 1857 г. из Новог Сада у Београд и основао Сликарску школу, која је уз сликарство, обухватала певање, свирање, мачевање, телесно вежбање и приређивање позоришних представа. Стеван Тодоровић умео је да одушеви омладину и заинтересује њихове родитеље за своје активности.

На иницијативу 16 његових ученика основано је 1857 г. Прво србско друштво за гимнастику и борење. Друштво је на Ускрс 1860 г. приредиоло за кнеза и публику Јавни час. Кнез Михајло је одушевљен радом друштва 1861 г. саградио привремену вежбаоницу и набавио справе за гимнастику. После одласка Стевана Тодоровића на сликарско усавршавање у Италију 1864 г. друштво је престало са радом. Поводом 145 година од оснивања друштва, одржана је 27. 11. 2002 г. Свечана академија и отворена изложба Наши јубилеји телесног вежбања-спорта 1857-2002 у Београду у Дому Матице (Стари ДИФ).

У Прагу је 1862 г. основано друштво за теловежбу које је касније названо Соко по птици, узору витештва и јунаштва из србских народних песама. Уједињена омладина србска сарађивала је са чешким соколима, тако да је на Четвртој омладинској скупштини у Великом Бечкереку 1869 г. учествовао представник чешких сокола. Књижевник Лаза Костић, члан уједињене омладине, основао је 1872 г. Прво јачачко, веслачко и ватрогасно друштво у Новом Саду.

На скупштини одржаној 1874 г. друштво је добило име Соко. У управу друштва изабрани су др Лаза Костић старешина, др Милан Јовановић Батут справар и др Јован Јовановић Змај друштвени лекар. Правилима друштва предвиђено је да се слична друштва споје у Венац (савез). По угледу на друштво у Новом Саду, омладина је у Панчеву 1875 г. основала Јачачко друштво, а у Вршцу 1878 г. Венац. Рад друштава је ускоро замро, а 1901/02 г. обновљено соколско друштво у Новом Саду убрзо је престало са радом. Лаза Костић је касније прешао у Београд и учествовао у Београдском друштву за гимнастику и борење и соколским слетовима у манастиру Раваница у Срему.

 На иницијативу др Владана Ђорђевића основано је 1882 г. Београдско друштво за гимнастику и борење. У управу друштва изабрани су Стеван Тодоровић и др Лаза Костић. Следећих 10 година друштво је расло и оснивало слична друштва по Србији. Друштво је 1891 г. прихватило соколску идеју. Део чланства је иступио из друштва и 1892 г. основао „Грађанско гимнастичко друштво Душан Силни“. Оба друштва су деловала упоредо и прерасла у савезе. Почетком 1893 г. у Фочи је основано соколско удружење. Аустријска власт је забранила рад друштву и наредила да се гимнастичке справе униште. Друштво је наставило рад као трезвењачко под називом „Побратимство, Дружина православних Срба у Фочи“ и наставило је да негује соколске идеје.

Старешина омладинске организације
„Душан Силни” са барјаком

После Мајског преврата 1903 г. јачала је активност србске омладине у Аустро-Угарској. Исте 1903 г. основана су гимнастичка друштва Обилић у Мостару и Србски соко у Сремским Карловцима.

Нова соколска и витешка друштва Душана Силног оснивана су у свим србским крајевима. Врхунац рада били су Видовдански слетови у манастиру Раваници. Немоћ Србије у Анексионој кризи упутила је соколе и душановце на потребу заједничког рада у припремању одбране земље.

Савез витешких друштава Душан Силни и Савез србских соколова ујединили су се 8. 11. 1909 г. у Београду у Савез соколских друштава ДУШАН СИЛНИ. На челу савеза био је Стеван Тодоровић. Све соколске Жупе (Фрушкогорска, Крајишка, Босанско-Херцеговачка, Приморска и Жупа у Америци) и друштва ушле су 1911 г. у Савез србског соколства у Београду. После рата на Видовданском сабору 1919 г. у Новом Саду основан је Соко С.Х.С.

Аутор: Саша Недељковић