Четници
су 1942. године савладали Немце и омогућили бекство из нишког логора, а
комунисти су то после приписали себи и чак су о томе снимили филм
 |
| Сабирни логор "Лагер Ниш" |
У филму ''Лагер Ниш'' тачно је само то да је у Нишу постојао логор и
да је 12. фебруара 1942. године једна група логораша успела да побегне.
Ово је уобичајена најава за филм:
''Крајем 1941.
године Гестапо је формирао први концентрациони логор у Југославији -
Лагер Ниш. У логор су смештени политички затвореници, таоци, Јевреји и
ухваћени болесни партизани. Окосницу приче чини судбина нишке породице
Зарић, оца и сина, а у првом плану су догађаји који се одвијају у
логорској соби дванаест, названој соба смрти. Док Немци врше даноноћна
стрељања, у логору се грозничаво припрема бекство. Било је то прво
масовно бекство из неког од логора расутих широм Европе.''
У филму се помињу и четници, на пример овако:
''Таман смо почели да се опорављамо под Копаоником, кад су нас они
лешинари четници похватали као дивљач и предали Немцима.''
Терминологија филмских јунака је типично комунистичка: ''Другови, на
жице!'' ''Колико броји нишка илегала!'' ''Ко је комесар!'' ''Комесар -
политички руководилац...''
''Лагер Ниш'' није био
први концентрациони логор у Југославији. Много раније основан је
Јасеновац, или, на пример, Бањица. Немачке окупационе власти још 16.
маја 1941. године издају наредбу о тражењу погодног места за оснивање
првог концентрационог логора у Србији. Као најпогодније показале су се
велике предратне касарне на Бањици крај Београда и ту је ускоро основан
логор. Али, комунисти су тада били у пакту са нацистима и на Бањицу су
најпре смештани четници и њихове присталице. Касније су довођени и
комунисти, међутим, четника је било много више и они су више стрељани, у
оближњем селу Јајинци. Према броју стрељаних у Јајинцима, комунисти су
на трећем месту, иза четника и четничких присталица и Јевреја.
Статистика смрти у Јајинцима изгледа овако: од 1. јуна 1941. до 4.
априла 1944. године Немци су овде стрељали 78.166 лица, и то четника и
четничких присталица 50.096, Јевреја 13.951, комуниста 7.429, Рома
приближно 6.000, криминалаца 400 и странаца и других особа 250.
Када је о бекствима реч, једно се десило и на Бањици, али, опет, тај
сценарио никако није одговарао комунистима, пошто је 6. октобра 1943.
године побегла група четника, на челу са мајором Илијом Орељом,
поручником Нешком Недићем и омладинским руководиоцем Николом Пашићем
(унук Николе Пашића, данас живи у Канади).
 |
| Дио објеката логора "Лагер Ниш" |
Према
истраживањима историчара Александра Динчића, када је основан нишки
логор главно питање у граду било је: ''Где је Дража?'' Немци су
проносили гласине да је убијен, да се отровао, и сл., што је доводило
до пада морала и предаје неких четника. Њих је било највише у логору,
али масовно су стрељани. Крајем фебруара 1942. године на Бубњу је
убијен и последњи заробљени четник. Нишки логор се поново пуни
четницима и ''ДМ присталицама'' јуна 1942, када су доведени откривени
припадници легализованог Котленичког одреда потпуковника Радојка
Јовандарића, али и њихове супруге.
У једном кадру са
железничке станице у Нишу види се залепљено немачко саопштење о
стрељањима. Само пажљив посматрач уочиће да је реч о стрељању
''присталица Драже Михаиловића''. Очигледно, филмаџијама је био
потребан један овакав плакат, али у архиву просто нису нашли саопштење о
стрељању комуниста.
Иначе, овај плакат је из
каснијег периода, тј. с почетка диверзија и саботажа у ''Бици за
снабдевање''. У време радње филма, крајем 1941. и почетком 1942.
године, Ниш је био облепљен само плакатом - потерницом за Дражом, уз
нуђење награде од 200.000 динара.
Из логора је
побегло 105 заточеника, док их је 44 убијено на жицама. У том тренутку,
12. фебруара 1942, пошто су скоро сви четници већ били поубијани, у
логору се заиста налазило више комуниста, али они нису планирали
бекство. До бекства долази спонтано, а главну улогу одиграли су
заточени четници, и то резервни капетан Иван Ј. Вујисић, родом из
Подгорице, а заробљен као командант Џигољског четничког одреда, и
студенички четник наредник Божа Балтић. Они су код клозета, на задњој
страни логора, ударцем у главу онесвестили стражара и отели му
пушкомитраљез. Тако је направљена бреша и маса логораша је покуљала.
Вујисић је ватром из пушкомитраљеза штитио пробој.
Џигољски четнички одред - према селу Џигољ у Топлици - најпре је био
Пећанчев. У Дражине формације прелази јануара 1942. године, током
мисије Дражиног мајора Миодрага Палошевића у Топлици. Вујисић је
заробљен непосредно по Палошевићевом одласку. По бекству из логора
одлази у Топлицу, али поново пада у заробљеништво 3. августа 1942.
године на Јастрепцу, када су Бугари изненадили штаб мајора Добривоја
Маринковића, у коме се тада налазио. Бугари одводе Вујисића у Ниш, где
га Немци стрељају.
Побегао је и наредник Балтић, али
његова судбина је непозната. Вероватно је убијен од комуниста у селу
Церје, северно од Ниша. У том правцу бежала је група комуниста и група
четника. Потоњи нису имали среће, јер је Церје тада држала група
комунисте Конрада Жилника. Он је наредио да се сви бегунци четници, а
ту их је било десетак, стрељају, што, наравно, у филму није приказано.
Успео је да побегне још један четнички официр, потпоручник Богдан
Пановић. Вратио се у област Краљева, где је и заробљен, и постао
командант 3. батаљона 2. жичке бригаде 2. равногорског корпуса. Пановић
је после рата емигрирао, преминуо је у Чикагу 1986. године. Сахрањен је
код манастира Нова Грачаница, на Трећем језеру.
Комунисти уопште нису дошли до немачког оружја и, дакле, нису пуцали,
док у филму дуго размењују паљбу и ликвидирају велики број Немаца. У
стварности, није убијен ни један Немац, а један је био рањен тако што
су га Вујисић и Балтић ударили по глави (касније је преминуо). Део
комуниста није смео да се прикључи бегунцима. Остали су по собама и
касније су их Немци ликвидирали бомбама.
Пише: Милослав Самарџић
