Приредио: Александар Раковић
Током прве половине XIX вијека у црногорске пасоше уношени су име и
презиме власника, одакле је власник родом, куда путује, због чега и на
колико. Почев од друге половине XIX вијека уношени су и вјерска припадност
и физички опис власника пасоша. Осим у вријеме владике Василија, средином
XVIII вијека, национална припадност власника није уношена у пасош нити
је постојала рубрика за народност (или националност). Као што се може видјети
на дољеприложеним факсимилима пасоша, апсолутно су неистините информације
које се понегдје могу прочитати да је у црногорским пасошима назначавано
како је власник по народности Црногорац. Црногорци су се током постојања
своје самосталне државе изјашњавали само као Срби по народности, истичући
своју предводничку улогу у србском национу.
 |
| Црногорско проводно писмо |
Средином XVIII вијека, у вријеме владике Василија Петровића Његоша,
у пасошима издаваним у Црној Гори биљежило се: држављанство - црногорско,
националност - србска, вјера - источно православна.[1]
Петар I Петровић Његош издавао је за путовање Црногораца у друге земље
- Пашепорт. Тако је 20. септембра 1798. та путна исправа издата
Ивану Савићу ради путовања у Задар и у њој је наведено образложење разлога
путовања.[2]
У вријеме Петра II Петровића Његоша, Црногорци су за путовање у иностранство
користили Црногорско проводно писмо у које уношено одакле је корисник
родом. Тако у Црногорском проводном писму попа Стефана Ивановића који је
путовао у Котор, стоји да је родом из Његуша, Црногорац.
Доцније је, такође у Његошево вријеме, путним исправама промијењен
назив у Црногорски паспорт. У Црногорском паспорту Марка Врбице, који
је такође путовао у Котор, пише да је он родом из Његуша, Црногорац. (Слика)
Поп Стефан Ивановић путовао је у Котор и са пасошем издатим у вријеме
књаза Данила Петровића Његоша. У пасошу се назначава да је власник из
Залаза, родом Црногорац, вјероисповијести православне, а потом слиједи
лични опис власника. (Слика)
У пасошу путника за Грчку, Јакова Ковачевића из Љешанске нахије издатом
у вријеме књаза Николе Петровића Његоша, уз остале податке о личном опису
пише да је власник вјероисповијести православне. (Слика)
И црногорска Влада у емиграцији је издавала пасоше непромијењене концепције.
Тако се у пасошу Илије Лопичића, из априла 1919. године, може поред осталих
личних података видјети да је по вјероисповијести православац.[3]
__________
[1] Ослобођење, независност и уједињење Србије и Црне
Горе; Милић Ф. Петровић, Павле Стојковић, Заједнички историјски корени
као фактори уједињења Србије и Црне Горе, Београд 1999, стр. 93.
[2] Владо Гојнић, Црногорци у америчким рудокопима, Цетиње,
1999, стр 39.
[3] Александар Стаматовић, Историјске основе националног
идентитета Црногораца 1918-1953, Београд 2000, стр. 116.
