 |
| Станислав Бинички |
Познати србски композитор, диригент и педагог Станислав Бинички
рођен је 27. јула 1872. године у селу Јасика код Крушевца, а умро је 15.
фебруара 1942. године у Београду.
Прва музичка
знања стекао је од Стевана Мокрањца и Јосифа Маринковића, а за време
студија на Филозофском факултету у Београду оснива Академско музичко
друштво. Након једне године рада у гимназији у Лесковцу, високо
образовање наставља у Минхену где између 1895. и 1899. године студира
композицију и соло певање.
„Иако мало по броју, оно што је Бинички дао – наше је. Он је од оних наших музичара који су ушли у душу наше народне песме, певају је и сами, воле је, уживају у њој и севдишу кроз песму целога свога живота… Све што је имао, све што је могао дати, и време и здравље и живце и осећаје, Бинички је дао нама, приложио је културноме развитку и напретку свога народа.“
Бранислав Нушић, 3. фебруара 1924. године на свечаној академији поводом 25 година рада Станислава Биничког
Након повратка у Београд постаје војни капелник и оснива први
симфонијски оркестар у Србији – Београдски војник оркестар. Године 1904.
оснива Музику краљевске гарде којом диригује до 1920. године. Заједно с
Стеваном Мокрањцем и Костом Манојловићем оснива Србску музичку школу, а
основао је и Оперу чији је био први диригент и директор.
Компоновању се посвећује од 1924. године, а у својим делима је често
користио фолклорне мотиве. Његово најпознатије дело је опера „На
уранку“, прва опера у србској музици, а настала је 1903. године на текст
Бранислава Нушића. Чувен је и његов марш „На Дрину“ за који се сматра
да је посвећен пуковнику Стојановићу који је погинуо на Церу током
првог светског рата. Поред тога написао је већи број композиција за
војне дувачке оркестре, као и музику за Нушићеву бајку „Љиљан и
оморика“, и спевове Војислава Илића „Периклова смрт“ и „Последњи гост“.
Галерија слика
