Богдан Раденковић

Богдан Раденковић (Бугарићи крај Косовске Митровице 1874 — 30. јул 1917) био је један од оснивача Црне руке и координатор четништва у Македонији.

 

Организатор четничке акције

Богдан Раденковић

Рођен је у 1874. Бугарићима крај Косовске Митровице. Раденковић је радио у Скопљу као секретар Скопске митрополије. На том положају имао је бројне контакте са Србима и са конзулатима Србије, Русије и Француске. Богдан Раденковић је био члан скопскога одбора србске организације и главни организатор српске четничке акције у Османском царству. У јавности се представљао као лојалан грађанин Османскога царства, а заправо је био посредник између србскога конзулата и четника и свих који су подржавали србску четничку акцију. Током 1905. турска полиција је ухватила једнога сељака који је након мучења признао да је Раденковић председник србскога комитета у Скопљу. На суђењу у Скопљу сељак је порекао исказ изнуђен силом, па је Раденковић ослобођен оптужбе. Раденковић је био у честом контакту са србским вицеконзулом у Скопљу Миланом Ракићем, са којим се договарао поверљиве послове за србску револуционарну организацију. Током 1907. међу организаторима србске четничке акције дошло је до поделе на две струје, на конзулатску и митрополитску струју. Скопски владика Вићентије Крџић се налазио на челу митрополитске струје и настојао је да потпуно преузме руковођење и револуционарном организацијом и школством у Македонији. Богдана Раденковића су током тога сукоба оптужили за проневере и убиства, а он је заједно са групом људи тражио да га преместе ван рејона србскога конзулата у Скопљу. Отишао је у Београд где је успио да реши ситуацију у корист конзулске струје.

Оснивање србске демократске лиге

Након Младотурске револуције 1908. Срби мењају начин рада и једно време обуставља се оружана борба и прелази се на политичку борбу. На Првој србској конференцији у Скопљу учествовало је 26 најугледнијих Срба у Османском царству. Изабран је централни одбор на чијем челу је био Богдан Раденковић. Основали су Српску демократску лигу у Отоманској царевини, прву политичку странку Срба у Османском царству. Крајем 1909. Богдан Раденковић је био умешан у кожљанску аферу. Тада су након неких убистава и истраге похапшени многи истакнути чланови србске организације у околини Скопља. Један од ухапшених је током истраге окривио Раденковића да је један од главних иницијатора убистава, па је био присиљен да напусти Скопље. Касније се афера смирила захваљујући подмићивању турских власти. Током 1910. Раденковић је упућен у Цариград да тамо представља Србе у Отомаском царству. Ургирао је код турских власти да се обустави терор над србским становништвом у гњиланској кази. Порта је негирала насиље на Косову тврдећи да се ради о измишљотинама.

Кандидат за владику 

Током 1911. рашко-призренски владика Нићифор Перић повукао се са положаја због неслагања са србском дипломатијом. Цариградска патријаршија је по жељи србске дипломатије на то место поставила Гаврила Дожића. Док се чекало одобрење турских власти србска влада је променила одлуку и преко конзула наложила народу да тражи да се за владику именује Богдан Раденковић. Тај захтев је довео до поделе верника, а Раденковић ипак није изабран за владику. Пред избијање Првога балканскога рата Раденковић је добио задатак да покуша да оствари сарадњу са албанским вођама у рату против Турске. Током септембра 1912. организовано је велико извиђање на Косову, а Богдан Раденковић је предводио једну од четири групе официра. Отишли су на разговоре са Исом Бољетинцом, али нису успели да наговоре Албанце да се не боре на турској страни

Црна рука

Био је иницијатор стварања Црне руке 1911. и њен члан. Заједно са Љубомиром Јовановићем и Војиславом Танкосићем написао је правила организације "Уједињење или Смрт“. Правила су написали по узору на слична немачка тајна националистичка удружења и на талијанске карбонаре. Кандидовао се током 1912. на положај Рашко-призренског епископа, али након неуспешне кандидатуре вратио се у Скопље. Касније је тврдио да му је тај положај требао да послужи као база за активности у Османском царству.

Обавештајна служба на Корчи

Након окупације Србије 1915. повукао се преко Црне Горе и Албаније на Крф, па онда у Атину, где је раније радио. За време повлачења разболио се од туберколозе. Раденковића су упутили у Корчу са задатком да организује обавештајну службу и да преко поверљивих људи успостави везу са окупираном земљом. У околини Корче остао је до изненадне бугарске офанзие августа 1916. За време бекства из Корче замало није заробљен. Због назеба током бега погоршало му се здравље, па је лекар препоручио да оде у Египат, али Никола Пашић је одлагао његово одсуство.

Солунски процес

Србска врховна команда је 15. марта 1917. упутила налог за његово хапшење. Главни оптужени био је Драгутин Димитријевић Апис. И за Раденковића се наводило да је умешан у план атентата на србскога престолонаследника Александра Карађорђевића и на Николу Пашића. Уследио је Солунски процес. За Раденковића није било никаквих конкретних доказа, па су га оптуживали да је члан илегалне организације "Уједињење или смрт" и да је 9. маја 1911. био један од писаца устава организације. Умро је у затворској болници 30. јула 1917.

---

Извор: Википедија