четвртак, 05. јануар 2012.

Јеротеј Рачанин

Манастир Рача
Kао и о Кипријану Рачанину тако исто мало зна се о његовом сабрату Јеротеју Рачанину. Сва је прилика да је прешао у Угарску приликом Велике сеобе. 1698. био је у Фелдварцу у Бачкој. 1704, преко Србије и Македоније, ишао је у Јерусалим. Још 1721. живео је у фрушкогорском манастиру Великој Ремети.

И од њега се сачувало неколико преписа црквених књига, али главни његов посао је његов путопис у Свету земљу, први путопис у новој србској књижевности. То је Путашасвіе къ граду Iерусалиму Iepoтeя іеромонаха рачанинскаго въ лъто отъ бытiа 7212, а отъ рождь. Христова 1704. мъсеца Iюлiя 7. Тај рукопис нашао је 1840. године у Карловцима руски славист О. М. Бођански. Прво је штампан 1841. у Сербской пчели, потом га је објавио Бођански 1861. у Чтенія при императорск. Обшествъ исторіи и древностей россiйскихъ (књ. 4), и најзад Стојан Новаковић у Гласнику Српског ученог друштва, 1871, књ. 31.

Јеротеј у крупним и брзим потезима описује свој побожни пут преко Србије, Македоније и морем до Јерусалима, и повратак преко Бугарске и Србије. Он је прост човек, празноверан калуђер, слаб писац. Иначе пише доста добрим народним језиком. Цело дело је без књижевне вредности, и има значаја утолико што је то први путопис србске књижевности и једино забавно дело србскословенске школе.



Јован Скерлић, Историја нове србске књижевности, 1914.