Љиљан - грб хришћанске Босне

Грб Краљевине Босне

Хералдика се у Босни прихватала и развијала далеко брже него у Србији, пре свега због јачег западног утицаја.

Ипак, први владарски и државни грб Босне јавиће се тек почетком XIV века. Још на печату Бана Матеје Нинослава из 1240. године проналазимо приказ орла који стоји на стени, али најстарији сачувани грб са територије Босне је грб са печата бана Павла Шубића (1299-1312) - штит са приказом крила и на штиту кацига са ламбрекином и челенком. Грбови које ће од XIV века користити босански банови и краљеви, нису увек имали исти изглед, већ су се често мењали, готово од владара до владара.

Бан Стефан II Котроманић (1314-1353) је на новцу користио обичан цимер - кацигу са дашчицом и челенком, веома сличне онима на новцу цара Душана.

Међутим, на његовом коњаничком типу печата, краљ, приказан као коњаник, у руци држи штит троугластог (варјашког) типа са хералдичким мотивом траке.

Грб краља Твртка I

Стефанов наследник Твртко I Котроманић (1353-1391), босански бан, а од 1377. и србски краљ, користио је у почетку владавине коњанички печат истоветан Стефановом.

Он ће касније дорадити овај грб, додајући у поља настала расецањем штита траком, по три стилизована хералдичка љиљана. Такав грб, са додатком кациге са љиљановом круном, ламбрекином и флоралном челенком, налазимо на више различитих извора из Твртковог доба: на средњем печату Твртка I, на Твртковим златницима (са додатком крина лево и десно од самог грба), као и на остацима Твртковог плашта, пронађеног у Краљевској гробници у Арнаутовићима.

Твртков наследник Стефан Дабиша (1391-1398) користио је средњи и велики печат који су по изгледу и хералдичким композицијама идентични Твртковим.

Краљ Стефан Остоја, у време своје прве владавине од 1398. до1404. године, користио је једноставан коњанички печат без хералдичких ознака.

Твртко II се у време своје прве владавине, од 1404. до 1409. године, вратио грбу Стефана II Котроманића Стефан Остоја, у време друге владавине (1409-1418) почиње да користи као хералдички мотив љиљанову круну, али није њоме у потпуности заменио старе хералдичке мотиве. У вези са овом променом је и појава каменог грба у лунети на Краљевском дворцу у јајцу. Стефан Остојић (1418-1421) прихватио је Остојине хералдичке промене и користи печат исоветан очевом. Твртко II, у време своје друге владавине (1421-1443) прихвата увођење љиљанове круне као главног хералдичког мотива. На овим печатима налазио се штит са љиљановом круном и иницијалом Т испод ње.

Стефан Томаш (1443-1461) претпоследњи босански Краљ и последњи србски деспот, такође је прихватио увођење мотива љиљанове круне, комбинујући га са иницијалима Т и ST, али је и он остао делимично веран старом мотиву пруге са љиљанима из времена Твртка I.

Последњи владар средњевековне Босне, краљ Стефан Томашевић (1461-1463), користио је више различитих грбова, грб у свему истоветан грбу са златника Твртка I, штитом са мотивом љиљанове круне и иницијалом T.

Грб Стефана Томаша

Кринова круна јавља се као мотив и на малом печату краљице Катарине Косаче - Котроманић (†1478), супруге претпоследњег и мајке последњег босанског краља - Стефана Томаша и Стефана Томашевића. Овај печат Катарина је користила за време боравка у егзилу у Риму, око 1470. године.

И на Катарининој надгробној плочи у Римској цркви Santa Maria in Aracoeli, из 1590. године, о којој је већ било речи, налазе се грбови са мотивима из босанске хералдике.

На грбу који представља грб њеног мужа и грб Босне, налазе се мотиви љиљанове круне и коњаника.


Извор: НИКОЛА ГИЉЕН, ЈЕЛЕНА МАНДИЋ, Љиљан - ливадски цвет богова и владара, Istorija, 2011/XII