Под крилима Србског Сокола ми очекујемо сједињење Србског Народа (Михаило Пупин)
Бежећи од сиромаштва Срби из Далмације, Војводине и Црне Горе исељавали су се у Америку. Национални прегаоци тежили су да их окупе у србска друштва. У Америци су постојали: Савез сједињених Срба „Слога“, Србски културни и добротворни фонд, Црквено-просветни фонд у Њујорку и Србски народни фонд у Сан Франциску. Савез сједињених Срба „Слога“ као највећа србска организација у Америци, окупљао је 1913. године више од 9.000 Срба из Сједињених Држава Америке и Канаде.
Прво србско гимнастичко друштво било је витешко друштво „Душан Силни“ у Питсбургу. После анексије Босне и Херцеговине 1908. године национални прегаоци почели су да оснивају соколска друштва. Прво србско соколско друштво основано је 30. маја 1909. године у Синсинатију (Охајо), а одмах за њим 10. октобра 1909. године у Детроиту. Идуће 1910. године основано је седам соколских друштава. Соколска друштва су одржавала везу са соколима у Србији тражећи инструкције и претплаћујући се на соколске листове (Србски витез, Србски соколски гласник, Соко - лист за соколске ствари Зајечар).
Србску соколску жупу основало је 1. октобра 1911. године седам соколских друштава у Гери. Састанку је присуствовао Петар О. Стијачић као представник Србског културног и добротворног фонда из Њујорка. Седиште Жупе било је у Гери. У Правилима се износи као основно: Задатак је Србског сокола да своје чланове оспособљава за народни србски и грађански позив, и да подиже дух у србском народу. Ради тога је обавезно телесно развијање, морално васпитање а нарочито национално просвећивање.
У ту сврху, уз савремену, има се употребити и србска народна гимнастика, србске народне јуначке игре и стрељачка вежбања како би соколи дорасли великом позиву народне узданице за рад на ослобођењу и уједињењу србског народа. Зато братска љубав, узајамно пожртвовање, лично самопрегоревање, темељно упознавање народне прошлости и савремено образовање, имају бити нарочита одлика и дужност сокола.
Србску соколску жупу основало је 1. октобра 1911. године седам соколских друштава у Гери. Састанку је присуствовао Петар О. Стијачић као представник Србског културног и добротворног фонда из Њујорка. Седиште Жупе било је у Гери. У Правилима се износи као основно: Задатак је Србског сокола да своје чланове оспособљава за народни србски и грађански позив, и да подиже дух у србском народу. Ради тога је обавезно телесно развијање, морално васпитање а нарочито национално просвећивање.
У ту сврху, уз савремену, има се употребити и србска народна гимнастика, србске народне јуначке игре и стрељачка вежбања како би соколи дорасли великом позиву народне узданице за рад на ослобођењу и уједињењу србског народа. Зато братска љубав, узајамно пожртвовање, лично самопрегоревање, темељно упознавање народне прошлости и савремено образовање, имају бити нарочита одлика и дужност сокола.
У свом чланку „Наша дужност према соколству“ Михаило Пупин је овим речима изразио соколски завет: Под крилима Србског Сокола ми очекујемо сједињење Србског Народа.
Гласник Жупе био је „Соко - лист србских соколова у Америци“. Излазио је једанпут месечно у Њујорку, а уредник листа био је Петар. О. Стијачић. Жупа је сем листа издавала годишњак „Летопис“. Обе публикације су уз чланке о соколству доносиле и србске народне песме. У управу жупе изабрани су старешина Лука П. Грковић, подстарешина Петар Секуловић, начелник Петар Кумановац, тајник Милан Мусулин и благајник Мато Ћук. Први слет одржан је 9. јуна 1912. године у Чикагу. На скупштини Србске соколске жупе у Чикагу, одржаној пре слета, за почасног старешину изабран је научник и председник Савеза сједињених Срба „Слога“ Михаило И. Пупин (1857-1935). Жупи је на скупштини приступило још 10 соколских друштава.
Соколи су у време Балканских ратова организовали слање лекова и завојног материјала у Србију. На седници Соколске жупе у Чикагу одлучено је да се уведу у соколство вежбе у гађању и руковању оружјем. По избијању Првог светског рата организовали су прикупљање добровољаца за Србију. Соколска друштва су са својим заставама као добровољци стигли на Солунски фронт. У редовима србске војске учествовали су у пробоју Солунског фронта и ослобађању отаџбине. Тиме су испунили свој соколски завет.
Гласник Жупе био је „Соко - лист србских соколова у Америци“. Излазио је једанпут месечно у Њујорку, а уредник листа био је Петар. О. Стијачић. Жупа је сем листа издавала годишњак „Летопис“. Обе публикације су уз чланке о соколству доносиле и србске народне песме. У управу жупе изабрани су старешина Лука П. Грковић, подстарешина Петар Секуловић, начелник Петар Кумановац, тајник Милан Мусулин и благајник Мато Ћук. Први слет одржан је 9. јуна 1912. године у Чикагу. На скупштини Србске соколске жупе у Чикагу, одржаној пре слета, за почасног старешину изабран је научник и председник Савеза сједињених Срба „Слога“ Михаило И. Пупин (1857-1935). Жупи је на скупштини приступило још 10 соколских друштава.
Соколи су у време Балканских ратова организовали слање лекова и завојног материјала у Србију. На седници Соколске жупе у Чикагу одлучено је да се уведу у соколство вежбе у гађању и руковању оружјем. По избијању Првог светског рата организовали су прикупљање добровољаца за Србију. Соколска друштва су са својим заставама као добровољци стигли на Солунски фронт. У редовима србске војске учествовали су у пробоју Солунског фронта и ослобађању отаџбине. Тиме су испунили свој соколски завет.
Аутор: Саша Недељковић
