Фабрика аероплана и хидроавиона Змај била је србска (Краљевина Југославија) фабрика авиона која је радила у периоду од 1927. до 1946. године у Земуну. Основана је у монтажним баракама 15. марта 1927. године у Земуну у улици Тошин бунар 27, а оснивачи су били инжењери Јован Петровић и индустријалац Драгољуб Штерић.
 |
| Арно HD-320 |
У почетку се Змај бавио поправком авиона и војно техничких средстава и
производњом једноставних резервних делова. Производни простор није
допуштао неку значајнију производњу. Тек пресељењем Змаја на нову
локацију 1928. године у Карађорђеву улицу у Земуну
стичу се услови за озбиљнију индустријску производњу. Формиране су нове
радионице, набављене нове машине и примљени нови радници свих
специјалности. На тај начин, Змај је могао да одговори захтевима за
производњу 32 авиона Арно HD-320 са моторима Салмсон од 90 kW (120 КС) и десет школских хидроавиона Арно HD-41H са пловцима. Први авиони су испоручени на аеродром Београд већ 17. марта 1928. године, а до краја године реализована је цела наруџбина. Змај је после првог успешног обављеног посла, 1929. године, добио нови технички изазов да изради три ловца Девоатин D-27 металне конструкције.
 |
| Гурду-Лесер GLb |
Следеће, 1930. године израђено је у Змају 20 авиона француске конструкције Гурду Лесер GLb или (GL.22 Type B3)
намењених за прелазну обуку пилота-ловаца, а истовремено је преузета
производња 15 тренажних авиона Физир-Рајт и три хидроавиона истог типа,
који су се касније израђивали и са мотором Јупитер за поморско
ваздухопловство Краљевине Југославије.
Године 1930. Аероклуб је наручио од Змаја прва три школска авиона двокрилца Физир ФН са мотором Валтер НЗ од 90 kW (120 КС), чији је прототип израђен 1929. године у мајсторској радионици инжењера Физира у Петроварадину. Пошто се авион Физир ФН
показао као јако добар за обуку спортских пилота у Аероклубу, команда
ратног ваздухопловства војске Краљевине Југославије је донела одлуку да
замени све до тада коришћене авионе Брандербург и Анрио са Физир ФН (физир наставни), који се показао у лету као врло погодан и за основну обуку пилота у војсци. Од 1931. до 1941. године у фабрици Змај је израђено укупно 136 авиона Физир ФН.
 |
| Спартан крузер |
Током кризе која је била изражена 1932. (Змај је пао на само 15 запослених радника) и до 1935. године управа предузећа Змај је успела да се избори за израду тромоторног авиона Спартан Крузер са седам путничких седишта, који је по британској лиценци 1935. године испоручен Друштву за ваздушни саобраћај „Аеропут“. Поред инжењера Физира у његовој радионици као главни статичар и конструктор радио је инжењер Душан Станков, под чијем је руководству у Змају током 1934. године, у периоду економске кризе из пројекта прелазног двокрилца ФП-1 развијен успели тренажни авион Физир ФП-2 са мотором Гном Рон К-7 и тиме спремало за посткризни период.
Након велике светске кризе, већ од 1936. године, Змај је по програму савременизације војног ваздухопловства направио неколико серија тренажних Физир ФП-2 (укупно 66 примерака). Змај се брзо опоравио већ 1937. године и имао је капитал од 8 милиона динара, а 1939. године 20 милиона основних и 34 милиона динара обртних средстава. Тада је Змај имао укупно око 1.000 запослених радника.
 |
| Хокер харикен |
Пред рат, Змај је учествовао у конкурсу за избор домаћег лаког
бомбардера. По конструкцији техничког директора фабрике, Станкова и
инжењера Дуцића, 1940. године израђен је Змај Р-1 са два мотора Хиспано Суиза 14АБ од по 500 kW (670 КС), мешовите конструкције и са добрим наоружањем, али испитивање овог бомбардера у лету нису била окончана. Током 1940, Змај је израдио и 16 ловаца Хокер харикен
МК-1 са мотором Ролс Ројс Меарлок снаге од 770 kW (1.030 КС). Последња
два Харикена испоручена су југословенској војсци у току самог Априлског рата 11. априла. 1941. године.
У току рата Змај је наставио са радом. Углавном су вршене поправке Немачких и авиона НДХ. Последњих 10 авиона Физир ФН рађено је од 1943. у Змају за потребе ваздухопловства НДХ, али су завршени тек по ослобођењу Југославије. Након ослобођења Земуна 22.10. 1944. године Змај је радио на одржавању авиона и осталих борбених средстава за потребе Југословенске армије. Сремски фронт је био на 100 km од Земуна, а рат је трајао још 7 месеци. Током 1945. и 1946.
године извршена је експропријација, којом је Змај одузет власницима
Петровићу и Штерићу и постао је државно предузеће. Део производне опреме
и радника Змаја, заједно са фабриком Рогожарски припојени су 1946. године земунском Икарусу
као потпуно национализованој ваздухопловној индустрији (Државна Фабрика
Авиона). Од тада је Змај престао да ради као Фабрика аероплана и
хидроавиона. За 19 година свога постојања у погонима ове фабрике
произведено је 359 авиона. Развијено је и израђено 4 прототипова авиона
домаће конструкције а 8 типова авиона је произвођено на основу купљених
лиценци.
Извор: Википедија
