Књига из које су најмлађи Црногорци стицали прва знања била
је Србски буквар. У вријеме светог Петра Цетињског учило се из Србског буквара
штампаног у Млецима 1812. године. На Цетињу је, 1836. године, Његош објавио СРБСКИ БУКВАР и 1838.
СРБСКУ ГРАМАТИКУ. У
Србском буквару, поред основних лекција из читања и писања, давани су и
текстови о славној србској прошлости.
 |
| Србски буквар |
1889. године, ђаци IV разреда основне школе,
имали су за обавезне предмете: закон
Божји, србски језик, словенско читање, рачун, геометрију, земљопис, србску
историју, познавање природе, краснопис, пјевање црквено и народно, гимнастику
и војничко вјежбање. (Просвјета, Цетиње, април-мај 1889.)
Разрадом наставног плана прописано је: у оквиру
географије обрађују се Црна Гора и остале србске земље; у оквиру вјеронауке
посебно мјесто се даје светом Сави; у оквиру цртања, планом је предвиђено
цртање свију србских земаља;
а на пјевању су се пјевале пјесме:
Ја
сам Србин, србски син; Тропар светом Сави; Устај, Устај Србине; Радо иде
Србин у војнике; Онамо, 'намо; Србско коло...
(Просвјета, Цетиње, јул-август 1890.)
Према Закону о
устројству гимназија у Књажевини Црној Гори,
од 30. августа 1890, био је обавезан сљедећи наставни план за гимназијалце:
наука вјере, србски језик и књижевност, латински језик, грчки језик, руски
језик, старословенски језик и књижевност, географија и историја (општа
и србска), математика, природопис, физика, философска пропедељтика, цртање,
краснопис, гимнастика и војничко вјежбање, пјевање и музика. (Просвјета,
Цетиње, септембар-октобар 1890.)
У Богословско-учитељској школи, предмети: србска
историја (II разред) и србска историја и земљопис (III разред), били су
обавезни. У оквиру земљописа се обрађују србске
државе независне, подчињене и окупиране области србске земље, те главни
градови, вароши, варошице и познатија села у Србству. (Просвјета,
Цетиње, новембар-децембар 1890.)
 |
| Србска граматика |
У чланку Историја у основној школи (Просвјета, Цетиње, јануар-фебруар 1891.) каже се:
Међу важније предмете у основној школи спада
историја...Она је извор из кога ће омладина поцрпсти љубав к Србству и
свему што је србско...Србска је историја пуна примјера за васпитање србске
омладине. Дубљим размишљањем видјећемо шта нам пружа историја за поуку.
Ако хоћемо да нам млађи нараштај буде родољубив и јуначан, упутимо га да
проучи србску историју...Свијетло дјело србских јунака и родољуба утицаће
снажно на млађарију и подгријеваће у њој љубав к Србству кад види како
су србски јунаци и родољуби знали да жртвују себе...
Професор Јован Љепава, у својој Теорији
књижевности (1896) која је била намијењена
ученицима Дјевојачког института на Цетињу, Гимназије и Богословско-учитељске
школе, каже:
...Ето зашто се Горски
вијенац с разлогом назива вијенац србске књижевности. У њему се огледа
и црта живот једног дијела србског народа онакав, какав је у самој ствари,
са свијем његовим врлинама и манама...Доћи ће вријеме да ће се Горски вијенац
изучавати у србским школама као што се данас изучава Илијада и Одисеја.
Лазар Перовић, у својој Историји
Црне Горе за III разред основне школе (1906)
наводи:
За вријеме владавине славнијех Немањића, као
и прије њих, садашња се Црна Гора називала Зета. Када силни цар Душан раздијели
своју православну државу на поједине области, Зетом управљаше србски племић
Балша I.
О Његошу Перовић пише:
Живо је пратио све србске ствари и бринуо се
о срећи свега србског народа...Имао је уроћени пјеснички дар, који му се
тако развио да је постао највећи србски пјесник. Спјевао је више дјела,
али му је најчувенији Горски вијенац у којему
вјерно и живо слика живот и душу Црногораца. По својој љепоти Горски
вијенац заиста је прави вијенац свијема србскијем пјесмама...
О књазу Данилу, Перовић вели:
И срцем и душом старао се за срећу и напредак
цијелога Србства, а највећа му мисао бијаше уједињење његово.
О књазу Николи, аутор каже:
И поред свега толико мучног труда, за унапређење
своје земље, налази времена да ради на књижевности, те се данас броји мећу
прве србске пјеснике и књижевнике. Он је веома омиљен у цијелом нашем србском
народу.
Закон о народнијем школама у Књажевини Црној
Гори објављен је 2. фебруара 1907. године.
Друго издање, Закон о народнијем школама, доживио
је 1911. године, у вријеме када је Црна Гора већ била Краљевина. У члану1. каже се да је задатак народним школама ширење србске писмености
у народу. А у члану 26. стоји да се у основној
школи уче се ови предмети: наука хришћанска, србска историја, србски језик,
црквено-словенско читање, цртање и лијепо писање, пјевање (свјетовно и
црквено), гимнастика и дјечије игре, земљопис, познавање природе, пољска
и домаћа привреда, основи хигијене, рачуница и геометријски облици, ручни
рад са домаћим газдинством (по могућству). Народна школа у Црној Гори се
зове и Српска народна школа (члан 13.).
Живко Драговић, у својој Краткој историји за школу (1910) пише:
Једна од области које Срби заузеше, кад се,
у првој половини седмога вијека, доселише на Балканско полуострво, била
је и Зета...Послије досељења Срба на Балканско полуострво, Зета је чиннла
најприје засебно жупанство, а доцније краљевину, и борила се увијек за
интересе читавога србскога народа и његово државно јединство. За вријеме
државе Немањића, она је улазила у састав те државе све до цара Душана.
Сам Немања истицао је Зету измећу осталијех србскијех области и давао јој
особити значај, називајући је с неком особитом љубављу и поштовањем својом
"милом дједовином".
Говорећи о епохи Црнојевића, Драговић каже да је у то вријеме Црна Гора - вјечита чуварка србске слободе и србске државне мисли. О великој замисли Ивановој (Иван Црнојевић) јасно свједочи грб Душанове Царевине, двоглави бијели орао што га је он на својим грађевинама истакао...
У Земљопису Краљевине
Црне Горе, за III разред основне школе (1911),
аутори Ђуро Поповић и Јован Рогановић веле:
У Црној Гори живе све сами прави чисти Срби,
који говоре србским језиком, а има их око 300 хиљада становника...Осим
Црне Горе има још србских земаља, у којима живе наша браћа Срби. Неки су
као ми слободни, а неки нијесу, него су под туђином.
Сваки Србин у Црној Гори дужан је љубити цијелу домовину, све србске земље - у којима живе наша ослобођена и неослобођена браћа Срби...
Питомци војне школе су као уџбеник књижевности
користили Читанку из лијепе србске књижевности
(1912) коју је написао Душан Вуксан.
У Читанки
за други разред основне школе (1914), учила се и пјесма О
светом Сави:
"Србска дјеца, србске школе,
Србски народ слави славу,
У пјесмама диже, носи,
Немањића светог Саву...
Свети Саво, србски свече!
Заслуге су твоје силне;
Од радости Срби поје
Данас пјесме преумилне..."
Србски народ слави славу,
У пјесмама диже, носи,
Немањића светог Саву...
Свети Саво, србски свече!
Заслуге су твоје силне;
Од радости Срби поје
Данас пјесме преумилне..."
A веома је лијепа и родољубива Молитва
на почетку рада, која се налази у истој читанки
"Боже помози и благослови,
Да сретан буде почетак ови!
Да ме упути србскога ђака,
Да школа, књига буде ми лака!
Даруј ми здравља, снаге и воље,
Да слушам, учим, што могу боље!
Љубав усади у срце моје,
Да љубим браћу, другове своје!
И сваког ко је у српском колу,
Највише српску цркву и школу."
Да сретан буде почетак ови!
Да ме упути србскога ђака,
Да школа, књига буде ми лака!
Даруј ми здравља, снаге и воље,
Да слушам, учим, што могу боље!
Љубав усади у срце моје,
Да љубим браћу, другове своје!
И сваког ко је у српском колу,
Највише српску цркву и школу."
Наставни планови, уџбеници и школска документа
Свједочанство Књажевске црногорске државне гимназије из 1902. [у боји] Матерњи језик у Црној Гори је србски,
Свједочанство црквене школе из 1905. [у боји] Предмети: Србски језик и књижевност, Србска историја и земљопис,
Увјерење народне школе из 1908. Нaродност и вјера: Србин, вјере православне,
Свједочанство црквене школе из 1909. Нaродност и вјера: Србин, вјере православне,
Страница из дневника црквене школе, 1908-09. Нaродност и вјера: Србин, вјере православне,
Увјерење народне школе из 1911. Нaродност и вјера: Србин, вјере муслиманске,
Извор: Његош.орг
