Тврђава Бобовац

Скица тврђаве Бобовац

Бобовац је најзначајнији и најбоље утврђени град средњовековне србске државе Босне, подигнут на стрмој, степенастој стени јужних падина планинског масива Драговских и Мијаковских пољица, изнад ушћа Мијаковске реке у Буковицу, југозападно од Вареша. Захваљујући положају и опремљености важио је за најбоље утврђени средњовековни град у Босни. Подигао га је бан Стефан II Котроманић, половином 14. века, а касније је служио као седиште већине босанских владара, прецизније од периода владавине Стефана II, преко босанских краљева, све до престанка босанске самосталности, турским освајањем 1463. године. Први пут се Бобовац у писаним документима помиње 1349. године. Бобовац се састојао од Горњег града са четвртастом кулом, чији остаци и данас постоје и Доњег града, на степенику нижем око 20 метара, полигонског облика, око 40 метара дужине и око 25 метара ширине, од чега се данас распознају двориште и бунар. Бобовац је због свог геостратешког, војног и политичког значаја био је мета напада освајача. Његов положаја и конфигурација терена је омогућавао одбрану и био је војно и административно седиште босанских краљева уз Краљеву Сутјеску, која је била без фортификација и имала више административно-политички значај.

Разумљиво је стога да су у тај град често долазили страни изасланици, као они из Дубровника и Венеције. Многе повеље и уговори носе ознаку да су писане у Бобовцу или подно њега или да су биле упућене у Бобовац.

Када се бан Твртко борио са својим братом Вукићем да би остао на власти, важно је било то што је на Тврткову страну стао заповедник Бобовца Стефан Рајковић, што је допринело Твртковој победи. У 15. веку, када су се сукобили краљ Остоја и краљ Твртко II, водиле су се управо око Бобовца честе и тешке борбе. У њих је био уплетен и војвода Хрвоје Вукчић, и угарски краљ Жигмунд Луксембуршки, његови банови Иван Моровић и Павле Бешењи и чувени ратник Пипо од Озоре (у србским народним песмама познат као Филип Мађарин и побратим Краљевића Марка). Тада је кроз шест година Бобовац шест пута изменио господара.

Будући да је имао тако важну улогу, државну и војничку, разумљиво је да су босански владари настојали уздићи га да буде достојно место њиховог столовања. Позвали су доста вештих уметника и занатлија у њега, а тамо су сакупљали или примали као дарове уметнине и драгоцености.

У Бобовцу се чувала босанска краљевска круна. Ту се налазила и краљевска гробна капела, за коју се претпоставља да је краљ Остоја наредио да се стара бобовачка црква преуреди за ту сврху. У њој су била сахрањена три босанска краља: Стефан Остоја, Твртко II Котроманић и Стефан Томашевић.

Султан Мехмед II

Бобовац су Османлије заузели 19. маја, а освојили 21. маја 1463. године, након само три дана борбе. Једни извори наводе да су се за град водиле тешке борбе и да су Османлије под градом употребили топове. Такође се говори да је кнез Радак, који је управљао у то време градом, предао Бобовац мислећи да ће за то бити награђен, али су га Османлије након предаје погубили. Брзи пад Бобовца, за који се веровало да може издржати и двогодишњу опсаду је изненадио краља Стефана Томашевића и онемогућио га да сакупи војску и добије страну помоћ. Због тога су се и посаде Високог и неких других градова предале без борбе. Након заузимања Бобовца, Османлије су га разорили, али су због његовог изузетног стратешког значаја, поново саградили неке објекте који су им били потребни за боравак. Османска посада је боравила у Бобовцу све до 1626. године, када је напуштен због губитка стратешког значаја, наставком османских освајања према северу, када остаје дубоко у позадини њихових интересовања. Краљевска гробна капела је обновљена, али неким непризнатим методама тако да је њена вредност умањена.

Бедеми и куле

Укупна дужина градских зидина била је 1.100 метара. Њихова се висина данас не зна; дебљина им је била нешто више од једног метра, а негде је досезала и до 1,4 метра. Улаз у тај бедемима окружен простор био је на северини, току, близу Виса.

На бедемима је било распоређено једанаест кула. Прва је била на северу и звала се Бранич. На њој је дебљина зидова у темељима била 3 до 4 метра, а имала је три спрата. Данас је тај зид, и тако где је највиши, висок само 1,5 метара.

Кула злизу црквице, повезана с крашким гребеном, имала је ваљкаст облик и снажно круниште. Неке су куле имале једну страницу заједничку с бедемима, а остале су биле изван њега.

Краљевски двор

Он се налазио на северном делу Бобовачке косе, нешто ниже од Виса. Сачињавале су га Горња палата, Доња палата и Додатак, дворишта, прилази, неке радионице и оставе. Главни вањски зидови били су од камена, а у јужни зид био је укључен и окомити гребен. Горња палата (површине у тлоцрту око 250 метара квадратних) имала је барем четири спрата и била преграђена дрвеном грађом, а дрвене су биле и степенице. Над улазним вратима и над прозорима стајали су камени украси, међу њима и орао. Доња палата имала је, како се чини, само два спрата. Уз разна дворишта и прилазе, тамо су биле и две цистерне: једна кружног, друга јајоликог пресека.

Грб Твртка II и Стефана Томаша, нацрт Бобовца и печат Доротеје Гаре (краљице и жене Твртка II) 

Црквица

Даљња већа целина налази се знатно јужније, удаљена од двора око 300 метара. Она се састоји од црквице, која је рестаурисана од тзв. велике цркве те од зграде која је, како се чини, припадала монасима.

Прва споменута зграда (црквица) била је гробна капела босанских владара. Њезина укупна површина износи 64,5 метара квардатних, а састоји се од готово квадратне лађе и нешто мањег, углавном квадратног, светишта. Та црква, врло дебелих зидова (око 145 цм), носила је ребрасти готски свод и била покривена дрвеним дашчицама. Била је осликана, али су од тих слика остали углавном само делићи. Црква је имала и три мања звона која су остала сачувана до данас, јер су их на вријеме сакрили, закопали у земљу.

У горњем делу цркве биле су смештене четири гробнице, а испред цркве три и још једна с леве стране. Близу гробне капеле налево налазе се темељи велике цркве (око 300 метара квадратних), коју је започео градити краљ Стефан Томаш, али је доспео подићи само подзиде и добар део темеља. У цркви су биле предвиђене три полукружне апсиде. У близини тих цркава налазила се и монашка кућа.

Цистерне

На овом брду није било воде па су морали изградити цистерну: две су биле уз краљев двор а једна уз црквицу. Радио их је градитељ из Дубровника (Богослав Југонић) употребивши као градиво камен и сиву, непропусну глину. Биће да су воду за пиће доносили и у дрвеним посудама, бремама, из врела.

Стамбене зграде

На Бобовцу су боравили и други људи осим краља и његових дворана: војна посада, разне занатлије, градитељи и уметници. Војници су становали делом по кулама а други људи по дрвеним кућицама, расутим између двора и црквице, испред и испод бедема. Те дрвене кућице, од свега једне просторије, биле су врло малене (по 16 метара квадратних, а ако су биле веће, и до 30 метара квадратних). Становника унутар бедема и није могло бити више од 200 људи. Запажени су трагови од педесетак кућица.

Уметничка заоставштина Бобовца 

Бобовац је кроз читаво столеће био боравиште босанских банова и краљева, и то у време ренесансе. Одржавали су везе с Дубровником, Италијом и Угарском па је разумљиво да се у томе граду накупило и много драгоцености па и уметничких дела. А онда је дошло систематско рушење освајача и скрнављење гробова, деловање природних сила и вегетације па је све било уништено. Сачуване су ипак неке мрвице и оне сведоче да се на овом двору ценила и његовала уметност.

Већ смо споменули лепа звона, камене украсе над вратима и прозорима а могли бисмо с истим правом навести и предмете од стакла и керамике, накит и печатњаке. Ипак, без попратних илустрација то не делује уверљиво. Овде ћемо, због тога, навести само три примерка уметности с Бобовца.

а) Једну од три надгробне плоче босанских владара из гробне капеле. Биле су израђене од црвеног, фино полираног, мрамора а приказивале су покојне владаре у лежећем положају. Делови тих плоча, развучени чак до Буковице, сад се налазе у сарајевском музеју. То су заиста лепа дела, равна и оним понајбољим те врсте свога времена.

б) Једна, наизглед скромна, посуда Бронзани котлић, нађен је након аустријске окупације у цистерни на Бобовцу. Сад се налази у сутјешком самостану. На њему је талијански уметник, близак Антонију Паллаиуолу, урезао призоре из битке. То је одличан рад достојан великог уметника, а не обичан, серијски одливак.

в) Лик жене, рађен на кости, висине 11,5 cm, добар је - по свему судећи - домаћи рад. Он показује да се и на самом Бобовцу умјетнички стварало.

Извори: Линк веза

Литература:  ПАВАО АНЂЕЛИЋ, Бобовац и Краљева Сутјеска, Сарајево, 1973