 |
| Војвода Марјановић |
Биографија
Родио се 24. децембра 1874. у Доњој Шаторњи. Војне науке похађао је у Београду где је завршио Нижу и Вишу школу Војне академије. Официрско досавршавње обавио је у Француској. У војсци је провео 23. године обављајући 27. различитих служби. У пензију је отишао као пуковник.
Шеф горског штаба
Године 1908. у чину мајора вршио је дужност шефа горског штаба Источног Повардарја као командант свих србских чета у околини Прешева, Куманова, Криве Паланке и Кратова. Под његовом командом биле су чете војвода Спасе Гарде, Живка Гвоздића, Дитка Алексића, Војислава Танкосића, Николе Лукића Скадарца и Денка Чуме. Надимак Овчепољски добио је као шеф реформатор, будући да је од Србске одбране добио задатак да реформише србску четничку организацију и да повеже србске чете и организована села Западног и Источног Повардарја преко Овчег Поља. Његов рад спречила је Младотурска револуција 23. јула 1908.
Ратови
У Првом балканском рату 1912. Марјановић је био шеф команде четничких одреда придодат штабу Врховне команде редовне војске и командант четничког одреда на рејону карауле Лисица. У Другом балканском рату био је командант бригаде србске војске. Учествовао је у Првом Светском рату. Пензионисан је у чину пуковника. Умро је 15. марта 1940. у Београду.
Признања
За заслуге на националном раду и исказану храброст и способност у ратовима одликован је са три Карађорђеве звезде, две четвртог и једне трећег степена, Орденом Белог орла петог степена , две Златне медаље за храброст, Медаљом за војничке врлине и са пет споменица: Споменицом Краља Петра, Споменицом Србско-турског рата 1912, Споменицом Србско-бугарског рата 1913, Споменицом Првог светског рата 1914-1918. и Албанском споменицом. 1917. године.
