Борба против бугарског терора

Наоружање четника: пушка, патронташ (реденик), кама, бомбе, и понеки револвер.

Задаци Централног одбора били су да: 

а) води револуционарну акцију и врши националну пропаганду на терену и у Србији; 

б) именује шефове горских штабова (по правилу млади официри), војводе и четовође; 

в) обезбеђује одсуства официрима и подофицирима који одлазе на терен послати од Министарства војног и то искључиво преко Министарства иностраних дела и 

г) формира чете и обезбеђује их финансијски и материјално. 

Задаци Извршног одбора били су да: 

а) врши пребацивање чета на терен и прихвата их на повратку у Србију; 

б) омогућава пренос оружја, муниције и другог материјала; 

в) обезбеђује сигурност постојећих и по потреби отвара нове канале; 

г) одабира способне путовође и 

д) прима шифроване поруке са терена и спроводи их Централном одбору као надређеном. 

Првенствени циљ Србске четничке акције био је борба против бугарског оружаног терора и пропаганде, а коначни ослобођење ових крајева и њихово уједињење са Србијом. До сукоба са андартима није долазило јер србске чете нису ишле јужно од Битоља, а грчке северно. 

Прве бомбе 

Нацрт србске брзометке

Чета је била основна борбена јединица снаге 5-50 људи. На челу чете био је војвода (ређе четовођа - кандидат за војводу), чије су команде беспоговорно извршаване. Наоружање четника чинили су: пушка, патронташ (реденик), кама (нож са обостраном оштрицом), бомбе, а неки су имали и револвер. Поред тога, војводе су добијале двоглед. Пушке су биле разних система, калибара и ватрене моћи, што је отежавало снабдевање одговарајућом муницијом. Поред застарелих берданових, мартинијевих, пибодијевих и граових, било је и модерних манлихерових, а такође и најбољих пушака тога времена - србских брзометки. На овима се претходно скидао грб Србије и ознака крагујевачког завода, како у случају евентуалне заплене не би могла бити оптужена званична Србија. Каме су правили ножари, а бајонети су ишли уз пушке. У патронташе је могло да стане око 200 метака и то је била количина с којом је сваки четник могао да рачуна за време боравка на терену, пошто је допуна била неизвесна. Стога је посебна пажња посвећивана стрељачкој обуци, те не чуди што су сви четници били добри стрелци. 

Прве четничке бомбе прављене су по рецептури бугарског војводе, проф. Николе Пушкарева, тако што су у бронзане лопте стављана експлозивна пуњења (смеша калијум хлората и шећера), затим је увођен штрапин који је фиксиран, уз истовремено затварање отвора, воском и гутаперком. Бомба се активирала паљењем спољашњег краја штапина. Временом, ове бомбе, ручне израде, замењене су ефикаснијом србском бомбом, облика чутурице и торпедо - бомбом. 

Одећа је била израђена од сукна беле, суре или црне боје и прилагођена ношњи Скопске Црне Горе, Велешког Азота, Пореча и Зеглигова (кумановска област). На глави су ношене углавном шубаре, шајкаче или капе сличне црногорској. Обућа су били опанци, а као огртач коришћени су џемадан или минтан (гуњ) и официрска пелерина. 

Основна особина србских чета био је њихов, превасходно одбрамбени карактер. Оне су избегавале сукобе са турском војском да не би изазивале турске репресалије према становништву, а прихватале су их само када су биле приморане. Главни задатак србских чета био је да што дуже остану на терену и организују србска села за самоодбрану од бугарских чета. Сукоби су, према томе, једино изазивани када се јављала потреба "чишћења" терена од бугарских чета. Предаја је србским четницима била забрањена. 

Прва чета војводе Стевана Недића Ћеле

Србски четници су се заклињали да ће поштовати туђу имовину и част. Насртај на ове најстроже је кажњаван. Одавање тајне или отуђивање оружја кажњавано је смрћу. Рад на терену заснивао се на принципима хијерархије и субординације. На врху лествице био је шеф горског штаба. Четници су смели од сељака да приме бесплатно само хлеб и воду. Све остало плаћано је у злату и по пуној вредности. Зато су чете, приликом одласка на терен, добијале од Извршног одбора извесну суму. 

Акције само ноћу 

Чете су маршевале ноћу, а одмарале се дању, сакривене у шуми, пећини или код поузданих јатака. Овај дневни одмор називао се "даник". Приликом одмора обавезно је постављана стража. Четници су се одмарали и спавали обучени и обувени, са бомбама и реденицима на себи и пушком надохват. Чете су се кретале у колони по утврђеном распореду и то: стотинак метара испред чете, као патрола, ишли су путовођа и један искуснији четник, иза њих други путовођа за којим је на растојању од неколико корака био војвода, кога су на истој раздаљини пратили остали четници. На зачељу колоне били су искусни, а у средини, нови или мање искусни четници. 

Четама је приликом одласка на терен одређиван рејон, по коме су, све време боравка непрекидно крстариле. Рејон се није смео напуштати до доласка смене, а од овога се могло одступити једино по одобрењу или наредби шефа горског штаба. 

Пише: Владимир Илић

---

Извор: Глас јавности, 01.03.2003., страна: 22