 |
| DUDEN - Die deutsche Rechtschreibung |
У данима око Божића на трговима широм Немачке могу, између осталог, да се купе и божићна дрвца, а највишу цену међу њима достиже врста под називом Serbische Fichte. Тај немачки назив заправо је еквивалент латинског Picea serbica, што је у ботаничкој номенклатури назив за оно што ми зовемо Панчићева оморика. На истим тим трговима неретко се може купити, право из казана, serbische Bohnensuppe — србски пасуљ. Ове две сложене лексеме нису једине наше позајмљенице у немачком језику. Електронско издање правописног речника немачког језика (DUDEN, Die deutsche Rechtschreibung, Mannheim 1996, преко 100.000 одредница) не бележи ове две сложене лексеме (оне уосталом и нису у потпуности лексикализоване, „србска" оморика је врста оморике, а србски пасуљ начин припремања тог јела), али бележи низ других, па је то прилика да проверимо које су наше речи ушле у немачки језик. Наравно, то да неке речи нису забележене у овом речнику не значи да их нема — стање у речнику зато треба схватити као индикатор стања у лексици, а не фотографију тог стања. Посебно је занимљиво то што се ради о правописном речнику, који укључује и ономастичку грађу, па се може видети и који су наши географски објекти значајни за Немце. Занимљиво је, коначно, и то да овај електронски речник омогућава проверу писања пре и после немачке правописне реформе (одлука о реформи потписана је јула 1996. са ступањем на снагу 1. августа 1998), па се може видети и да ли се писање речи нашег порекла променило.
У овом, а слично је и у многим другим речницима различитих језика, неке одреднице пореклом из нашег језика одређене су као србске, неке као хрватске, а неке као србскохрватске и то без неког видљивог кључа, па се на том, у основи политичком, питању нећемо ни задржавати.
Наше речи забележене у немачком правописном речнику иду у три широке групе. У прву иду географски и етнички називи, у другу тзв. речи везане за културу, а у трећу уобичајене немачке речи. У навођењу примера наше значење наводимо у загради тамо где се оно разликује од немачког или је форма удаљена.
Од географских и етничких назива забележени су ови:
Agram (Загреб), Belgrad (Београд), Beograd, Dubrovnik, Kroate (Хрват), Kroatien (Хрватска), Kroatin (Хрватица), Kroatisch (хрватски, придев), Kroatisch (хрватски језик), Kroatische (хрватски језик), Krowot (Хрват, аустријски дијалектизам), Rijeka, Serbe (Србин), Serbin (Србкиња), serbisch (србски, придев), Serbisch (србски језик), Serbische (србски језик), Serbokroatisch (србскохрватски језик), Serbokroatische (србскохрватски језик), Slawonien (Славонија), Split, Zagreb.
Две су ствари овде занимљиве. Прво, знатно веће присуство хрватских него србских топонима одсликава интензивније контакте Немаца с Хрватима — и то првенствено зато што је у прошлости јако много Немаца проводило свој годишњи одмор на Јадрану (наведени су управо Дубровник, Ријека и Сплит). Друго, уз одредницу Agram даје се напомена да је то ранији немачки назив за Загреб, што није у потпуности тачно, будући да се тај назив и даље може чути у аустријским медијима, па се заправо ради о регионализму, додуше с тенденцијом нестајања.
У групу речи везаних за културу иду:
Ban, Çevapčići, Cevapcici, die Schwarze Hand (Црна рука, организација у Србији пре првог светског рата), Opanke (опанци), Ražnjići, Slibowitz (шљивовица), Sliwowitz (шљивовица), Zar (цар).
Како видимо, ове су речи историзми (Ban, die Schwarze Hand, Zar), кулинарски термини (Cevapcici, Ražnjići, Slibowitz, Sliwowitz), а усамљен је пример обуће (Opanke). Занимљиво је да су ражњићи забележени с нашим дијакритикама, онако како треба, док су ћевапчићи забиљежени у варијанти без дијакритика, те у чудној мешавини наше и турске графије. У фонолошкој адаптацији можемо приметити варијације у примању речи за шљивовицу. Још је занимљивија немачка морфолошка адаптација. Шљивовица је изгубила завршно а (у овом случају обележавач женског рода), па је у немачком мушког рода (der Slibowitz/Sliwowitz). Опанак је примљен у форми Opanke и у немачком је једнина женског рода (die Opanke, множина је die Opanken). Можемо се само домишљати како је дошло до ове форме. Она је свакако узрокована чињеницом да та наша реч има тзв. непостојано а (опанак, опанка), па је у немачки језик ушла с основом из зависних падежа. Остаје питање зашто је на њу дошао баш наставак - е. Могуће је да се ради о погрешној интерпретацији акузатива множине, какву имамо на пример у: Обути опанке. Наравно, ово су само домишљања, која треба испитати.
Коначно, у групу уобичајених немачких речи иду:
Krawatte (кравата), Paprika, Vampir. И овде ваља приметити да је паприка (етимологија се даје као србско-мађарска) променила род, али не и форму: у немачком је мушког рода (der Paprika).
Разлика у писању ових речи између старог и новог DUDEN-а нема. Једино су из новог издања избачени придев serbokroatisch (србскохрватски) и именица Skupschtina (скупштина, југословенски парламент).
На крају се може рећи да је лексички утицај нашег језика на немачки, као уосталом на већину других језика, ограничен и да се, уз мање изузетке, своди на специфичне лексичке сфере, везане, овако или онако, за простор с кога потичу.
Извор: Језик данас, гласило Матице србске за културу усмене и писане речи
