уторак, 09. октобар 2012.

Ждралин - коњ Милоша Обилића

Ждралин, коњ Милоша Обилића, био је јунак као и његов господар. Чак је с њим заједно и погинуо. То је једини легендарни србски коњ, који је погинуо у боју. А пратила га је слава, једнако као и његовог господара. О Ждралину има мало података и прича, а то је можда, због тога што је његов дорпинос у Милошевом делу огроман, а о великим и светим стварима се не говори много. Познато је да је Ждралин био висок коњ. То истиче и народни певач и то не без јаког разлога. Кажу да је Ждралин био толико висок да је међу другим коњима изгледао као џин. И плашили су га се. Зато је Милош имао мало двобоја.

И ни један се не памти, није их забележила прича и песма, јер су сви Милошеви двобоји трајали кратко: нико није имао прилику да се дуже бори против таквог коња и јунака.

Три кобиље главе на грбу Обилића
Ждралину су приписане све велике и значајне особине легендарних коња, осим моћи летења. То му ваљда није требало, јер је све коње надмашивао својом величином и снагом. Његов господар је био оклопник, сав у панциру и гвожђу, па је панцире стављао и своме коњу. Кажу да је у двобојима и биткама Ждралин био сав у гвожђу. Никад није био ни огребан, а камоли рањен. Он је једноставно својом огромношћу рушио све пред собом, па је Милош на њему био недостижан за своје противнике. Ждралин није из царске ергеле, иако је Милош Обилић био дворски човек. Могао је да за себе и своје оклопнике, као командант пограничних јединица, бира коње у царској коњушници. Али он то није чинио. Имао је сам своју ергелу, као високи официр и племић. Била је то мала ергела, али довољно велика да задовољи потребе и укус једног витеза и војсковође. Милош је у њој сам вршио селекцију коња. Ту му се ождребио и Ждралин. Летописи кажу да се Милошева коњушница налазила на северној падини планине Цер, на месту где је пре тога у време цара Трајана, био римски логор, а које се и данас зове Коњуша. Чак, легенда даље каже да се и Милош родио испод Цера, у селу Дворишту, и да је ванбрачни син Цара Душана.

У време Косовске битке Милош Обилић је имао четрдесет, а Ждралин десет година. Обојица, дакле у најбољим годинама. Дело које су извршили остаће упамћено по свом историјском значају и начину на који је извршено. Лаж је, кажу најновији архивски подаци, да се Милош приближио цару Мурату на превару, глумећи предају, јер цару није могао прићи нико наоружан, а најмање један пребег из противничке војске. Милош је дошао до Мурата на своме Ждралину, пробивши се кроз турску ордију са својим оклопницима. Милошеву предају измислили су Турци јер од срамоте нису могли признати да се неко успео пробити до њиховог цара.

Милош Обилић на свом коњу Ждралину
Хтели су на тај начин да умање подвиг Милоша и његових витезова. Па и Ждралина. То чудо од коња и јунака запрепастило је Турке и њихове коње, па је ту тренутну турску забуну и страх Милош искористио и дошао до Мурата. Ждралин је све испред себе газио, док је Милош све око себе секао. Гажење и сеча трајали су дуго, па су се човек и коњ уморили, али су, ипак, успели доћи до агарјанског владара и распорити му утробу. 

И Ждралин и Милош су погинули на истом месту. На најславнијем месту у земљи Србији. На Газиместану. Хиљаде турских коња и јунака навалило је на њих двојицу, који падоше, борећи се, обојица, до задњег даха. Ждралин је погинуо као човек, витешки.

И заслужио је да му се име нађе у списку косовских витезова. Није важно што је коњ: Смрт му је била људска, јуначка.