 |
| Кнез Михаило Обреновић |
Први концепт Балканије настаје 60-их година 19. века. Он је обликован под утицајем више концепата и политичких реалитета који су постојали у том тренутку: Начертаније и идеја о стварању велике државе јужних Словена, идеја о обнови Србског царства, прихватање реалности о Бугарима као о политичком субјекту који се не може игнорисати.
Кнез Михаило Обреновић је одмах при формирању Бугарског одбора у Букурешту, ступио у контакт са бугарским револуционарима. Његова идеја је била стварање велике државе Срба и Бугара у средишњем делу Балкану која би се ослањала на државотворне традиције србске и бугарске државе из Средњег века. Ова идеја је обухватала и простор данашње Албаније, јер Албанци у том периоду још увек нису били сматрани политичким субјектима. Овај концепт није остварен из неколико разлога: убиство кнеза Михаила у Кошутњаку, интереси великих сила, руско продирање и ослобођање Бугарске.
Миловановићева Угодба
 |
| Милован Миловановић |
Милован Миловановић је представљао врло значајну политичку и интелектуалну фигуру у Краљевини Србији. Школован у Београду и Паризу, врсни стручњак у области права, један од твораца Радикалског устава 1888. године и вршилац многих министарских функција, међу којима и министра спољних послова и председника владе (1911-1912.).
Миловановићева спољна политика се базирала на два комплементарна
концепта: ослонац Србије на француско-руској алијанси и балкански
концепт сажет у геслу Балкан Балканцима. У балканској политици, Миловановић се залагао за изградњу што ближих односа Србије са Бугарима и Хрватима и у стварању што јаче коалиције која би се супротставила немачком и аустроугарском концепту Drang nach Osten (Продор на Исток). У оквиру ове политике, за време радикалске владе Ђорђа Симића, он ради на Угодби која би решила србско-бугарски неспоразум око Македоније. Ова Угодба је потписана 13. марта 1912. и представља кичму будућег Балканског савеза у Првом балканском рату.
Миловановићева Угодба је успела, али само делимично. Први део споразума је реализован и Турци
су отерани са Балкана. Међутим, стварањем државе Албаније и закидањем
територијалног проширења Србије на запад, створило је проблем око поделе
Македоније. Ово је био окидач за отпочињање Другог балканског рата.
Такође, и прерана Миловановићева смрт у 49. години живота (1912.),
лишила је Србију једног изузетног дипломате и стратега. Са друге стране,
конзервативне и ретроградне снаге у Србији нису биле у стању да схвате
далекосежност Миловановићеве политике и често су га оптуживали за
издајништво. Слободан Јовановић
га је хвалио као једног од најбољих србских дипломата и пише: „Србске
интересе имао је стално на уму, али није их сувише наглашавао, него их
је везивао за неке више и општије интересе."
