Др Валтазар Богишић

Биографија

Др Валтазар Богишић

Др Валтазар Богишић је био србски правник, философ, историчар, етнограф и академик. Рођен је 20. децембра 1834. године у Цавтату код Дубровника у породици која потиче из Конавла. Још као младић у Цавтату је научио италијански, француски, немачки и класичне језике, а једини у свом крају знао је ћирилицу. Матуру је завршио у Венецији 1859. У Берлину, Паризу, Бечу и Гисену студирао је философију и право. Докторирао је у Гисену на философији 1862., а 1865. године у Бечу на правима код Штајна. Од Правног факултета у Одеси Богишић је стекао почасни докторат из државног права 1868. године. У Царској библиотеци у Бечу радио је као сарадник од 1865. до 1868. Године 1869. изабран је за професора историје словенског права у Одеси. Ради писања Општег имовинског законика долази у Црну Гору 1873. У главној руској команди у Бугарској борави 1877. године где пише програм за уређене бугарског судства. Настањује се у Паризу  1889. године. Од 1893. до 1899. био је министар правде у Црној Гори. Валтазар Богишић је умро у 24. априла 1908. године у Ријеци, а сахрањен је у Цавтату.

Општи имовински законик

У Црној Гори, после знатних реформи у другој половини XIX века, био је потребан грађански законик који би сачувао правне институте који у народу живе, а пред спољним светом осигурао изглед правне државе. Књаз Никола је у писму које је послао руском конзулу Александру Јонину навео да је за Црну Гору неопходно донети добар земаљски законик и да за овакав тежак и трудан подухват изискује један законоша ријетких правничких способности и да би садашњи професор на свеучилишту у Одеси г. Валтазар Богишић, био човек најподобнији за такав подухват, како по својем опширном и уопште признатом јуридичком знању, тако и по томе што су њему као рођеном Дубровчанину и Србину потпуно познате и природе овога народа и потребе земље. У писму је књаз Никола замолио цара Александра II да Валтазару Богишићу одобри долазак и рад на кодификацији у Црној Гори. Руски цар Александар II сагласио се за књажевом молбом 27. новембра 1872. године и Валтазар Богишић је у Црну Гору дошао почетком априла 1873. Богишић је направио план рада на кодификацији у пет тачака. Као присталица историјскоправне школе, правне институте тражио је у животу народа. Ради упознавања са обичајима путовао је по Црној Гори, спровео је детаљна испитивања црногорских правних обичаја, присуствовао је суђењима у Сенату и проучавао донете пресуде.

Валтазар Богишић је, после проучавања обимне прикупљене грађе, оценио да нису сазрели услови да се у Црној Гори кодификује целокупно грађанско право него, само имовинско, које би обухватало стварно и облигационо право. После шеснаест година напорног рада Богишића на законику, који је био прекидан и другим пословима, Општи имовински законик је проглашен 25. марта 1888. године а ступио на снагу 1. јула исте године. Иако је Општи имовински законик (ОИЗ) кодификација једне мале државе привукао је велику пажњу стручне и научне јавности. ОУЗ је, још у XIX веку, преведен на пет језика и пронео славу Црне Горе и србског права по целој Европи.

Француски правник, академик Дарест, у Академији моралних и политичких наука у Паризу одржао је предавање о ОИЗ-у и оценио да „ово дело чини част како ученом правном саветнику који га је створио, тако и Књазу који је дао иницијативу да се створи“. Немачки правник Карло Дикел је у својој обимној студији написао: „Богишић је створио законик који се, мимо свих обзира на најбоље постојеће законике, може сматрати за најоригиналније кодификаторско дело“. Руски правник Владимир Спасович, приказујући црногорски Законик са похвалом, одобрава Богишићев, рад истичући да је ОИЗ испуњен хомеровским духом и предлаже да се нека решења усвоје и у Русији.

Богишић је први у свету грађанско право свео на грађанско право изостављајући из њега породично и наследно. После њега су то урадили Јапанци, а данас тако поступају арапске земље.

У ОИЗ Богишић се старао да „језик буде прост и народни“ и у том смислу истиче: „за стил у Законику, узео сам за главно правило то: да ме народ може добро разумјети; и кад би год сувишна сажетост морала довести нејасност, ту сам се волио изложити укору, да сам многорјечив.

Термине које је применио у ОИЗ-у Богишић је поделио у три врсте: 1) термине узете из народног језика; 2) „позајмљене“ термине и 3) оне термине које је он сам створио. Тако је Богишић сам створио термине: пуновластан, држина (possessio), држитељ, придржник (детентор), самовољан, штетник, пунолетан, имаоник, доцња или одвлака, рушљив уговор, разрјешни услов итд.

Општи имовински законик је материја груписана у шест делова: дио први – Уводна правила и наређења; дио други – О влаштини и другим врстама права укоријењених у ствари; дио трећи – О куповини и о другим главнијим врстама уговора; дио четврти – О уговорима уопште, као и о другим пословима, дјелима, приликама од којих дугови потјечу; дио пети – О човјеку и о другим имаоницима као и о својевласти и уопште о располагању у имовинским пословима и дио шести – Објашњења, одређења, допуне. Раздио VIII шестог дела садржи „Неке закоњачке (правничке) изреке и поставке које, иако не могу закона ни преиначити ни замјенити, могу му, ипак, објаснити разум и смисао“.

У правној науци Општи имовински законик је оправдано оцењен као ремек-дело србског законодавства, наш најбољи законик, један од најзанимљивијих и најбољих творевина ове врсте у европској правној историји и да је Општи имовински законик за србско право, исто што и Горски вијенац за србску књижевност – велико културно насљеђе.