Србска друштва у Дубровнику

У другој половини XIX века центар приморских Срба био је Дубровник. Књижевни часопис Словинац који је излазио од 1878. до 1884. године био је часопис словинског покрета. У часописа били су Нико и Медо (Орсат) Пуцић, Луко Зоре, Иван Стојановић, Марко Цар, Јован Сундечић и Мате Водопић. Први србски лист у Дубровнику Гуштерица излазио је 1882/83. године. После Гуштерице новине дубровачких Срба биле су лист Глас Дубровачки (1885/86), Дубровник (основан 1892. године), календар-алманах Дубровник (основан 1897. године) и часопис Срђ(основан 1902. године). Гуштерицу и Глас Дубровачки уређивао је Никша Матов Гради. Лист Србске народне странке на Приморју Дубровник уређивао је после Вука Врчевића књижевник Антун Фабрис од 1895 до своје смрти 1904. године. Уређивао је такође календар Дубровник, Срђ и издавање Србске дубровачке библиотеке.

Србска зора

Национални рад приморских Срба одвијао се преко просветних и привредних друштава. Друштва су окупљала Србе католичке и православне вере. Србско братство, основано 1897. године, трудило се да целокупни јавни живот Срба концентрише у јединственој организацији и на политичкој основи. Аустријске власти су Србско братство забраниле 1899. године.

На скупштини у Книну, 20. и 21. октобра 1901. године, састали су се посланици, општински начелници, свештеници, учитељи, занатлије, трговци и виђенији сељаци приморских Срба и основали просветно-привредно друштво Србска зора. Најзаслужнији за оснивање друштва био је Антун Фабрис. Ново друштво је после искуства са Србским братством одвојило просветно-привредни рад од политике. На скупштини у Дубровнику, 9. маја 1902. године, усвојена су правила друштва и изабрана управа под председништвом Матеја Шарића, апотекара из Дубровника. У ту су управу, која је имала 16 чланова, ушли најугледнији Срби са Приморја. Установљени су Пододбори Србске зоре у местима где је било најмање 30 чланова. Седиште друштва било је у Дубровнику. Рад друштва кретао се у два правца. С једне стране радило се на унапређењу привреде, а са друге на подизању опште просвећености приморских Срба. Тај двоструки рад развијао се упоредо, преплитао се и допуњавао, како су то захтевале потребе народа и омогућавале локалне прилике на терену.

Да би унапредила привреду Србска зора је подстицала оснивање земљорадничких задруга по селима и штедионица по градовима. На челу покрета за оснивање задруга били су Срби Дубровчани, др Рудолф Сарделић (душа задружног покрета), Матеј Шарић и Луко маркиз Бона. Прва Србска земљорадничка задруга на Приморју основана је 1902. године у Боки Которској у селу Каменари. У првој половини 1904 г. основане су земљорадничке задруге у Главатићу, Главатима, Пријерадима, Мокринама и Ораховцу (Бока Которска); у Ђеврскама и Кистањима (Северна Далмација). Укупно је до 1914. године у Далмацији основано 42 земљорадничке задруге, 2 рибарске задруге (Баошић и Св. Стефан) и 3 уљарске задруге. Уз помоћ Србске банке из Загреба и њеног прокуристе Стевана Крамате осниване су штедионице: Србска бокешка штедионица у Котору 1901. године, Србске штедионице у Задру и Дубровнику 1902. године. На иницијативу Србске зоре основан је 1905. године Савез србских привредних задруга на Приморју са седиштем у Дубровнику. Први конгрес србских задруга на Приморју одржан је 7. августа 1908. године у Дубровнику. На њему је учествовало изасланство задругарства из Србије.

Упоредо са радом на ширењу србскога задружног покрета Србска зора је по селима делила пољопривредне алате, плави камен, вештачко ђубриво и семење детелине. Ради семења и гладних година сељацима је препоручивала установу Задружних амбара. На иницијативу Савеза србских привредних задруга основана је 1909. године у Дубровнику Централна каса србских привредних задруга на Приморју. Савез србских привредних задруга је заједно са србским кредитним задругама и штедионицама из Задра, Дубровника, Котора, Будве, Херцег Новог, Рисна, Книна, Кистања, Скрадина и Србском централном банком за Босну и Херцеговину 1913. године основао Србску центалну банку за Приморје у Дубровнику. Банка је преузела активу и пасиву Централне касе.

Србска зора давала је помоћ и стипендије сиромашним ученицима. Највећи део прихода Србске зоре ишао је на стипендирање ученика у Мушкој учитељској школи у Задру и ученица у Женској учитељској школи у Дубровнику. За школску 1913/14. годину, Србска Зора одредила је 12.300 круна за школовање 33 учитељска приправника и приправнице. Преко Србског привредног друштва Привредник из Загреба слати су сиромашни ученици на учење заната. Од 1907. године излазио је два пута месечно лист Србска Зора - за просвету и привреду, који је доспео и у најзабаченије србско село на Приморју. Уредник Србске Зоре био је учитељ Никола Бркић. Главни пословођа у друштву Србска зора и уредник Србске Зоре 1914. године био је Мита Пушибрк. За курсеве описмењавања Србска зора бесплатно је давала своје букваре са читанком. Код сваке земљорадничке задруге оснивала је Задружну библиотеку а у градовима Народне књижнице. Књижнице су редовно добијале листове Србска Зора, Привредник и календар Србска Зора. Помагала је рад србских певачких друштава: Јединства(основан 1839. године) у Котору, Бранка у Задру, Србадије у Шибенику и Слоге (основане 1874. године) у Дубровнику. Такође помагала је рад србске музике у Дубровнику (Дубровачка Грађанска музика) и Книну. У просветном раду Србска зора сарађивала је са Добротворним задругама Србкиња у Дубровнику, Книну, Задру... Рад Србске зоре омогућавали су доприноси Видовданског дарка; редовних чланова, утемељивача и добротвора, прилози пригодом народних и приватних свечаности и прослава; србских општина; приходи од артикала које је сама издавала.

Матица Србска основана је 1909. године као задужбина трговца Константина Вучковића. Управу Матице сачињавало је Туторство србско-православне црквене општине у Дубровнику. Секретар Матице био је др Франо Кулишић. Циљ Матице био је:

1) Издавање србских књига искључиво ћирилицом
2) Награђивање књига и чланака
3) Ширење издатих и награђених књига
4) Оснивање библиотеке
5) Помагање школских установа и ученика

Издавала је књиге србских писаца Ива Ћипика, Данила Петрановића, Ива Војновића и других. Са Матицом Србска зора добила је снажну помоћницу за подизање просвете приморских Срба. У априлу 1912. године Иво Војновић посетио је Београд. На повратку из Београда у Загреб изјавио је дописнику Ријечког новог листа: ... Вратио сам се у своју кућу. Војновићи су живјели и умирали славом и тугом Србије... дошао сам и ја, па ми се чинило као да нисам нигђе другђе био. Та из Дубровника до Београда нема него скок простора, а традиције хисторије и обичаја су још све живе. Та колико сам драгих Дубровчана нашао! И сјена великог Орсата Пуцића шетала се са мном по Калимегдану и по Теразијама. Имао сам његове пјесме у руци, па читао и гледао - и разумио све... Бог ме хтио надарити за све прегарање живота, показујућ ми земљу обећања!

Залагањем прегалаца око Србске зоре оснивана су гимнастичко-трезвењачка друштва. Оснивање гимнастичких друштава био је нови вид заједничког рада прегалаца и омладине у борби за уједињење србског народа. Прва друштва на Приморју основана су 1907. године, Душан Силни у Дубровнику и Србски Соко у Рисну. На челу Душана Силног био је Мате Грацић, власник Србске штампарије у Дубровнику, а на челу Србског сокола капетан Александар Видовић. Душан Силни окупио је преко 100 чланова. У почетку друштвене просторије и вежбаоница биле су смештене у зградама старешине Грацића на Пилама. Србско гимнастичко друштво Душан Силни основано је по угледу на витешка друштва Душан Силни у Србији. Витешко васпитање било је истовремено телесно, морално и народносно васпитање. У управи друштва били су 1910. године старјешина др. Мато Грацић, подстарјешина Иво Шуберт, тајници Д. Пушибрк и Д. Мариновић, економ Ђ. Марић, благајник Јовица Л. Перовић, замјеници одборнички Кристо П. Доминковић, уредник листа Дубровник, и М. Милишић, барјактар Ерменеђилдо Јоб и заменик Влахо Рагуж. Залагањем старешине Мате Грацића, подигнут је Дом Душана Силног у Дубровнику.

Члан друштва Јован Л. Перовић спевао је песму Душановка, а музику за песму (марш) компоновао је Иван витез Чижек, капелник србске музике у Дубровнику.

ДУШАНОВКА

Напред, напред, браћо мила,
Друг уз друга нек' је свог;
Србског рода снаго чила,
Помог'о те вишњи Бог!

Старе славе зв'језда јасна
У имену нашем сја;
Мисао је наша часна,
Здраво Силни, здраво сви!

Ко год јача снагу т'јела,
Духу своме диже лет!
За јуначка кадар дјела,
Ићи борби у сусрет!

Узданице славе нове,
Мисô сама кр'јепи нас;
Будућност нас рода зове,
Напред Силни, напред сви!

Да би потпомогли оснивање витешких друштава дубровачки душановци су 1910. године приредили излет бродом у Цавтат и Боку Которску. После излета основана су нова друштва у Котору, Херцег Новом и Ђеновићима. Веслачко одељење (8 веслача) Душана Силног приредило је 1911. године излет од Дубровника до Котора. За 12 сати и 30 минута прешли су 80 км (46 морских миља). Чамац се заустављао у Херцег Новом и Рисну.

Соколи су свуда показивали према Душановцима братску пажњу, нарочито у Рисну, где је Душановцима била приређена богата вечера, на којој је било око 60 особа. Ришљански соколи, на челу са својим старешином капетаном Александром Видовићем, испратили су их на чамцу све до Пераста. Пред Котором им је изашло у сусрет веслачко одељење которског Србског Сокола. Србска соколска жупа на Приморју основана је 1911. године. У Жупу је ушло 7 друштава из Боке Которске (Рисан, Котор, Херцег Нови, Ђеновић, Бијела, Будва и Паштровићи Кастио), 1 из Дубровника и 1 из Книна. Жупа је била део Савеза србског соколства у Београду. За старешину Жупе изабран је Мирко Комненовић, старешина Србског сокола у Херцег Новом и истакнути члан Србске зоре и Савеза србских привредних задруга на Приморју. Група србских сокола предвођена др Лазом Поповићем, старешином Фрушкогорске Жупе, посетила је 17. августа 1911. године Дубровник. На обали (Груж) дочекали су их постројени душановци са Грађанском Дубровачком музиком. У поворци душановаца и музике соколи су посетили Гундулићев споменик. Пред спомеником је др Лаза Поповић изрекао неколико бираних речи и положио венац. Душановци су у подне приредили соколима обед у својим просторијама. У име Душана Силног Нико Ђивановић поздравио је соколе из Војводине, Србије и Старе Србије. Истог дана соколи су паробродом Соко посетили Цавтат. Град је био искићен заставама, а соколе је дочекала општинска музика и грување прангија. На гробу Валтазара Богишића положио је др Лаза Поповић, уз неколико бираних речи, венац са србском тробојницом. После разгледања градића, Богишићевог музеја и књижнице соколи су се вратили у Дубровник. Душановци и Срби Дубровчани су соколима приредили вечеру у хотелу Империјал.

Сутрадан душановци су приредили Јавну вежбу и концерт. Соколи, душановци (чланови, мушки и женски подмладак) и србска музика кренули су заједно возом 19. августа 1911. године у Требиње на II Херцеговачки Србски Соколски Слет. Слет је трајао два дана. На Слету је душановачки мушки подмладак изводио вежбе палицом, под управом А. Куртовића. Женски подмладак извео је вежбу копљем и вежбу вретенима. Чланови Душана Силног извели су вежбу Пирамиде на лествицама. У Котору је 1. септембра 1912. године развијена соколска застава и одржане вежбе друштава Боке и Дубровника. Први Слет Србске соколске жупе на Приморју одржан је 12. октобра 1913. године у Дубровнику. Слет је почео поворком из Дубровника ка вјежбалишту у Грушком пољу. У поворци су учествовали:

1) Дубровачка Грађанска музика
2) Соколске заставе
3) Старјешинства жупа и друштава
4) Хрватски соколи
5) Соколски подмладак Душана Силног
6) Сви србски соколи редом
7) Душан Силни из Дубровника

После вјежби соколи су отишли на Брсаље, гдје је била јавна забава и весеље. Учествовало је 500 сокола. Поводом Слета Жупа је издала разгледницу. На скупштини Жупе у Дубровнику 1914. године изабрана је нова управа. Изабрани су: старјешина Мирко Комненовић; подстарјешина др Мато Грацић; тајник Јово Секуловић; благајник Петар Тошић; вођа Лесо Куртовић и од сваког соколског друштва по један члан управе. За надзорнике Жупе изабрани су: за Боку Которску Б. Јововић, а за Горњу Далмацију Вељко Покрајац. Наредни Слет Жупа је одржала на Далматинском Косову код цркве Лазарице, крај Книна на Видовдан 1914. године. На Слету је Грга Анђелиновић одржао говор подељен у 4 дела а сваки се завршавао рефреном:

Не кличем здраво ни мени ни вама, већ оним јунацима који ће скоро гинути за народно уједињење!

Разгледница поводом Првог слета Србске Соколске Жупе на Приморју у Дубровнику

По објави рата Србији 1914. године забрањена је употреба ћирилице и сва срвска друштва. Франковци су опустошили Дом Душана Силног, потопили друштвени чамац, скинули натпис Душан Силни са Дома и гимнастичке справе бацили у море. Илустровани лист из Загреба објавио је 18. српња 1914. године на насловној страни 4 фотографије демолирања Дома Душана Силног под насловом Демонстрације у Дубровнику. Делатност Матице Србске обустављена је, а прегаоци затворени. Рат је пресекао цели задружни полет. За време рата тамнице су биле испуњене националним прегаоцима, члановима задруга, предњацима сокола. Прегаоци из Дубровника на челу са Ивом Војновићем спроведени су у тамницу у Шибеник. Кристо П. Доминковић описао је своје успомене из таоштва и интернације у књизи Пиљци и кржине. Поморски капетан Милан Срзентић, предњак душановачког друштва у Дубровнику стрељан је 17. септембра 1914. године у тврђави Шпањола (Херцег Нови). Приморски Срби су настојали да пребегну и као добровољци ступе у војске србских држава. Многи у томе нису успели. Батаљон Бокеља добровољаца после капитулације црногорске војске придружио се србској војсци при повлачењу преко Албаније. Мирко Комненовић радио је у Русији међу заробљеницима и пребезима на организовању Србског добровољачког корпуса. Делови корпуса су се уз велике напоре после револуције у Русији пребацили на Солунски фронт. На фронт су стигли добровољци из Северне и Јужне Америке са својим соколским заставама. У редовима србске војске учествовали су у пробоју Солунског фронта и ослобађању домовине. На дан Уједињења, 1. децембра 1918. године, академик и историчар Љуба Јовановић, из Котора, изјавио је:

Ево дана и часа на који је мислило и за који је радило, за који је страдало и за који је живело наше племе... Све што смо у прошлости имали, најбоље и највише у племену нашем, радило је за овај велики чин, који је данас, ево, свршен.

Са врло скромним средствима национални прегаоци су пожртвованим радом успели да окупе, покрену и поведу приморске Србе у борбу за ослобођење и уједињење.

Аутор: Саша Недељковић