 |
| Реконструкција грба Санковића |
Грб Санковића вероватно је међу најзагонетнијим и најнеобичнијим у нашој хералдици. Њихов хералдички символа познат је на основу печата, а најстарији пример њиховог необичног хералдичког знака нацртан је на повељи Санка Милетиновића из 1369. г.
На печатима Санковића синова Бјељака и Радича појављује се такође овај символ. Алекса Ивић сматра да је знак Санковића у ствари ситилизована котва. А. Соловјев наводи да је на печату жупана Бјељака Санковића штит са косом траком и котвом, али је очигледно да је он погрешно протумачио фотографију коју доноси Ивић.
То се може видети и на новој фотографији печата Бјељака Санковића коју објављује Павао Анђелић. Он сматра да је знак Санковића монограм речи Хум (ХЛЬМЬ), мада би тешко било претпоставити да средњовековни племићи у својим печатима доносе монограм земље, а не свог личног или породичног имена.
Занимљиво је мишљење Петра Ж. Петровића да знак на печатима Санковића представља стилизовани мотив људског лица са истакнутим очима. Овај знак има изражену заштитну магијску символику и врло је чест у народној уметности, градитељству, па и на стећцима. На везу са народним градитељством упућује и Ћиро Трухелка, који порекло хералдичког символа Санковића види у оне двије куке, што их унакрст на забату словјенске куће често виђамо као украс крова, чија је финкција такође могла бити апотропејска. Могуће је да је повезивање знака Санковића са символом очију близу истини, пошто је веровање у универзално магијско својство овог мотива могло да га учини погодним за истицање на грбу.
С друге стране порекло загонетног символа Санковића можда лежи у неком, сада већ заборављеном, предмету. У западноевропској хералдици знак, упадљиво сличан грбу Санковића, представља стилизовану клупу за штављење коже. На печатима војводе Радича Санковића из 1391. г. и 1399. г. символ се јавља изоловано, у центру печата, без пратећих хералдичких елемената. Представа на печату жупана Бјељака Санковића из 1391. г. показује да је ипак реч о грбу, пошто се символ појављује на штиту. Изнад штита види се каиш (или конопац) којим се штит веша о клин.
У илирским грбовницима нема грба Санковића, али се зато појављује грб породице Богопанковић, чији су Санковићи огранак. Аутори илирске хералдике често су издвајали поједине огранке породица и приказивали их засебно, док неке чувене породице нису спомињали, или су наводили само понеку од њихових бочних грана. Могуће је да је разлог овоме, у неким случајевима, била жеља да се прикаже што више великашких породица. Тако се рецимо, појављују Котроманићи, али и Твртковићи, па и неки други огранци ове породице. Грб Богопанковића код Коренић-Неорића, са полумесецима и љиљанима вероватно је измишљен и ни у једном детаљу се не поклапа са грбом на печатима породице Санковић.
Наша реконструкција грба заснована је на представи са печата Бјељака Санковића из 1391. године. Боје грба нису се могле поуздано утврдити, али би се могло претпоставити да су то црвена и сребрна, као уосталом на великој већини грбова српске властеле.
Извор: ГРУПА АУТОРА, Родословне таблице и грбови србских династија и властеле
