недеља, 6. јануар 2013.

Сима Андрејевић-Игуманов

Сима Андрејевић-Игуманов (Призрен, 30. јануар 1804 — Призрен, 24. фебруар 1882) је био србски трговац и црквено-просветни добротвор.

Биографија

Сима Андрејевић
Игуманов
Рођен је у Призрену. Школовао се у манастиру и за оно време стекао добро образовање. Бавио се прерадом и трговином дувана. Као трговац је радио у Цариграду и Одеси, а настанио се у Кијеву. Када се обогатио, почео је да се бави добротворним радом. Слао је богате прилоге у новцу и стварима црквама и манастирима по јужној Србији. Свесрдно је помагао школовање младих Срба и искрено се интересовао за просветне прилике у Србији. Своје богатство је пренео у Србију и употребио га за подизање просветних установа од опште користи. Године 1872. је у Призрену подигао угледну зграду и у њој отворио богословско-учитељску школу, која је дала значајан број учитеља и свештеника, не само јужној Србији, него и Црној Гори, Босни и Херцеговини. Издржавање те просветне институције осигурао је једним имањем, купљеним у Београду на Теразијама. У центру Београда се налази његова задужбина, тзв. Игуманова палата.

Игуманова палата

Игуманова палата
Игуманова палата је позната зграда на Теразијама у Београду. Саграђена је 1938. године у стилу модернизма а према пројекту архитеката Петра и Бранка Крстићa. Подигао ју је Сима Андрејевић Игуманов (1804-1882), србски трговац и велики добротвор.

Зграда је 1977. године проглашена за споменик културе града Београда.

На фасади зграде налази се натпис: „Задужбина Симе Андрејевића Игуманова Призренца“. Пошто је Сима 1872. године у Призрену саградио Богословско-учитељску школу, подигао је ову палату на Теразијама како би створио задужбину која би доносила редовне приходе и на тај начин трајно обезбедила рад богословије.

Палата представља модернизовану верзију србско-византијског стила, са широким аркадама у приземљу, вертикално рашчлањеном фасадом на спратовима и декоративним мотивом издуженог лучног отвора. Овај мотив, који своје порекло води из србско-византијског стила, наглашен је на углу и супротстављен формалним одликама касног модернизма - мермерној облози фасаде, низовима правоугаоних прозора на последњем спрату и јакој надстрешници у приземљу. На врху зграде првобитно се налазила скулптура Симе Игуманова са сирочићима, рад вајара Лојзe Долинара.


Извор: Википедија